Zoran Kalezić muzika

Ko je bio Zoran Kalezić?

Zoran Kalezić je istaknuti pevač jugoslovenske folk scene. Njegova muzička karijera započela je krajem 60-ih, obeleživši početak jedne od najznačajnijih era u jugoslovenskoj muzici. Kalezićev glas i emotivni izražaj brzo su ga učinili prepoznatljivim i voljenim među publikom. Njegove pesme, koje su često odražavale duh i tradiciju njegovog naroda, postale su simbolom jednog vremena, a njegov doprinos muzici ostaje neizbrisiv trag u kulturnom nasleđu regiona.

Rani život i obrazovanje

Zoran Kalezić rođen je 1. februara 1950. godine u Danilovgradu. Već sa deset godina, Zoranov muzički talenat počeo je da se nazire kroz njegove nastupe na školskim priredbama, gde je kao talentovano dete osvajao srca publike svojim nežnim glasom.

Iako je njegov otac, Dragiša Kalezić, urednik Radio Titograda, bio skeptičan prema sinovljevoj želji da se bavi muzikom, mladi Zoran nije odustajao od svoje strasti. Upisao se u srednju tehničku školu, ali je paralelno, vođen svojim snovima, postao član KUD-a “Budo Tomović”. Uprkos očevim nadanjima da će završiti fakultet, Zoran je svoje srce i dušu uložio u muziku, pevajući na amaterskim priredbama KUD-a.

Njegov trud i posvećenost ubrzo su se isplatili. Na takmičenju “Prvi glas Titograda”, Zoran je osvojio nagradu koja je bila samo uvod u njegovu uspešnu karijeru. Nije prošlo dugo, a on je ponosno podigao i trofej “Prvi glas Crne Gore”, potvrđujući svoj talenat i predanost muzici.

Krajem 60-ih, kao solista popularne grupe “Podgoričani”, Zoran snima četiri singla sa kompozicijama Ace Koraća, što je bilo presudno za njegovu karijeru. Preseljenje u Beograd otvorilo mu je vrata profesionalnog snimanja ploča, gde je postigao svoje najveće uspehe i zauvek se upisao u anale jugoslovenske muzičke scene. Zoran Kalezić nije samo pevač; on je simbol jedne ere, glas koji odjekuje kroz vreme, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima svojih slušalaca.

Karijera

Zoran Kalezić započeo je svoj put ka slavi prvom solo izvedbom na prestižnom festivalu “Beogradsko proleće”. Ovaj nastup bio je samo početak niza uspeha koji su usledili na raznim muzičkim festivalima, gde je Kalezić osvajao nagrade i priznanja, potvrđujući svoj izuzetan talenat.

Jedan od njegovih prvih velikih uspeha bio je 1971. godine na Festivalu zabavne pesme “Crna Gora 71”, gde je sa pesmom “Zbog devojke Crnogorke” osvojio prvu nagradu. Ova pesma, koja je odjeknula Jugoslavijom, bila je samo jedna u nizu njegovih hitova koji su ga proslavili. Nastavio je sa trijumfom 1973. godine na Festivalu “Akorde Kosova” sa pesmom “Vratiću se, majko”, takođe osvojivši prvu nagradu. Ove pesme su postale deo muzičkog identiteta Kalezića, a njegov glas postao je neodvojiv od emocija koje su one izazivale.

Njegov uspeh nije bio ograničen samo na domaću scenu. Na Festivalu narodne muzike u Parizu osvojio je drugu nagradu, dok je na “Beogradskom proleću” ponovo bio laureat prve nagrade. Osim toga, Zoran Kalezić je bio i šest godina na čelu Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, doprinoseći razvoju muzičke scene u zemlji.

Kalezić je bio poznat i po svojoj posvećenosti očuvanju tradicionalne crnogorske muzike, snimajući veliki broj tradicionalnih crnogorskih pesama, kao i komponovanih u duhu tradicije Crne Gore. Njegov doprinos muzici bio je ne samo u izvođenju, već i u očuvanju kulturnog nasleđa.

Kulminacija njegove karijere bila je koncert u beogradskom Sava centru 2016. godine, gde je obeležio pedeset godina rada. Ovaj koncert nije bio samo proslava njegove karijere, već i potvrda njegovog trajnog uticaja na muzičku scenu regiona. Zoran Kalezić ostaje upamćen kao umetnik koji je svojim glasom i interpretacijom dotakao srca mnogih generacija.

Lični život

Zoran Kalezić, čuveni jugoslovenski pevač, proveo je jedan deo svog života u Americi, gde je radio kao domar. Iako je bio poznat po svojoj diskreciji kada je reč o privatnom životu, fokusirajući se uglavnom na svoju muzičku karijeru i stvaranje vanvremenskih hitova, poznato je da je Kalezić svoju drugu ljubav pronašao kasnije u životu.

U 2017. godini, u svojoj 67. godini, Zoran se oženio Irenom Milonjić, koja je bila 15 godina mlađa od njega. Irena, inženjer mašinstva po zvanju, kao i Zoran, imala je brak iza sebe i dvoje dece. Par je živeo u Kosovom Lugu, mestu gde je Kalezić rođen, gradeći zajednički život ispunjen ljubavlju i razumevanjem.

Zoran Kalezić bio je blizak prijatelj i kum sa legendarnim pevačem Tomom Zdravkovićem. Njihovo prijateljstvo bilo je duboko i iskreno, a Zoran je bio jedan od retkih koji je redovno pružao podršku Tominoj porodici, čak i tokom teških trenutaka. Kako je istakla udovica Tome Zdravkovića, Zoran je bio jedini pravi i iskreni prijatelj njenog supruga. Često ih je zvao pitajući da li im nešto treba, bez obzira na svoje finansijske prilike.

Čak i dok je živeo u Americi, daleko od domovine i suočavajući se sa sopstvenim izazovima, Zoran je uvek nalazio način da bude tu za one koje je voleo. Njegova ljudskost i sposobnost da se brine o drugima, uprkos sopstvenim teškoćama, ostavili su dubok trag na one koji su ga poznavali. Zoran Kalezić nije bio samo pevač velikog srca, već i čovek koji je svojim delima pokazao šta znači biti pravi prijatelj.

Borba sa bolešću

Zoran Kalezić, poznati jugoslovenski pevač, suočio se sa jednim od najvećih izazova u svom životu kada mu je dijagnostikovan rak pluća. Uprkos teškoj borbi sa bolešću, Kalezić je odlučio da o svojoj situaciji govori javno, pokazujući izuzetnu hrabrost i otvorenost. Njegova borba sa rakom uključivala je operaciju u Podgorici, gde mu je odstranjen deo plućnog krila zahvaćen karcinomom.

Tokom ovog teškog perioda, Zoran je istakao da mu je supruga bila najveća podrška. Njegova svest o težini i podmuklosti bolesti, koja je već bila u uznapredovaloj fazi, često ga je navodila na razmišljanja o svom pokojnom kumu Tomi Zdravkoviću, koji je takođe preminuo od raka.

Nakon operacije, Kalezić je ostao medijski aktivan, nastavljajući da deli svoje iskustvo i misli sa javnošću. Međutim, u poslednjim mesecima svog života, odlučio je da se povuče iz javnosti, provodeći svoje poslednje dane u miru i tišini. Preminuo je u 73. godini života 4. januara 2023. godine.

Zoran Kalezić će biti upamćen ne samo kao izuzetan pevač, već i kao čovek koji je svoju borbu sa teškom bolešću vodio sa dostojanstvom, hrabrošću i iskrenošću. Njegova otvorenost u razgovoru o bolesti i podrška koju je imao od svoje porodice, posebno od supruge, primer su snage i ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.

Za kraj

Zoran Kalezić, čije ime odzvanja kroz jugoslovensku muzičku istoriju, ostavio je neizbrisiv trag u srcima svojih obožavalaca i u kulturi regiona. Njegov život, ispunjen muzikom, ljubavlju i hrabrošću, primer je posvećenosti i strasti prema umetnosti. Kalezićeva muzika, koja je bila odraz njegovog dubokog emotivnog izraza i ljubavi prema tradiciji, nastaviće da živi kroz generacije.

Kroz svoju karijeru, Zoran je pokazao izuzetan talenat, ne samo kao pevač, već i kao umetnik koji je svojim delima dotakao najdublje strune ljudskih srca. Njegova borba sa bolešću, vođena dostojanstvom i hrabrošću, dodatno je istakla njegov karakter i snagu duha. Zoran je bio simbol otpornosti, ljubavi i humanosti.

Zoran Kalezić će biti upamćen kao legenda jugoslovenske folk muzike, čovek koji je svojim glasom, pesmama i životom inspirisao mnoge.

FAQ – najčešće postavljana pitanja

• Ko je bio Zoran Kalezić? Zoran Kalezić bio je istaknuti jugoslovenski folk pevač.
• Kada je Zoran Kalezić rođen? Zoran Kalezić rođen je 1. februara 1950. godine u Danilovgradu, Crna Gora.
• Ko je bila Zoranova supruga u kasnijim godinama života? Zoranova supruga u kasnijim godinama života bila je Irena Milonjić
• Kada je Zoran Kalezić preminuo? Zoran Kalezić preminuo je u 73. godini života 4. januara 2023. godine.

Spoljne reference:

• Zoran Kalezić vikipedija

Diskografija

• Uspomene (1969)
• Moj život je tužna priča (1970)
• Vratiću se majko (1973)
• Kako da te zovem, srećo ili tugo (1974)
• Smiri se, srce, smiri (1975)
• Moj jarane (1976)
• Sto puteva i sto staza (1978)
• Stari druže, prijatelju moj (1979)
• Kako je lepo u mom kraju (1980)
• Dobro veče izgubljena nado (1982)
• Stan’ mladosti, stani stani (1985)
• Ne točite vina (1987)
• Moj dobri anđele (1990)
• Balkanska duša (1992)
• Karta za nebo (1994)
• Za vašu i moju dušu (1996)
• Živim od sećanja (1999)
• Kotrlja se život (2002)
• Album 2007 (2007)

Festivali

• “Zbog devojke Crnogorke”, prva nagrada festivala (1971. Festival zabavne pesme Crna Gora)
• “Vratiću se majko”, prva nagrada (1973. Akordi Kosova)
• “Dođi sine, pa se ženi”, treća nagrada publike (1975. Jugoslovenski festival Pariz)
• “Jednoj ženi koja više nema”, nagrada publike i žirija (1978. Ilidža)
• “Ako me je ostavila” (1984. MESAM)
• “Šta radiš nedeljom popodne” (1985. MESAM)
• “Kako si, šta radiš” (1986. MESAM)
• “Ti nikad nećeš znati” (1996. MESAM)
• “U boj” (sa Vladimirom Savčićem Čobijem, Radetom Vučkovićem i braćom Bajić) (1991. Poselo godine 202)
• “Balkanska duša” (1992. Hit parada)
• “Žao mi je, žao” (1997. Šumadijski sabor)
• “Magija nježnosti” (2016. Lira, Beograd)