Porodica Rotšild

Od | 17 Novembra, 2023
Porodica Rotšild

Ko je porodica Rotšild?

Rotšild je ime koje simbolizuje jednu od najmoćnijih bankarskih dinastija u Evropi. Njihovi koreni se protežu sve do jevrejskog geta u Frankfurtu na Majni. Tokom prethodnih 200 godina, ova porodica je imala značajan uticaj na ekonomske i, posredno, političke tokove širom sveta. Osnivač dinastije, Majer Amšel Rotšild (1744. – 1812.), postavio je temelje za razvoj finansijske imperije koja je kroz generacije oblikovala mnoge aspekte globalne ekonomije. Moć i uticaj Rotšildovih postali su sinonim za finansijsku dominaciju i politički uticaj, čime je Rotšild porodica postala legenda u svetu bankarstva.

Osnivanje dinastije

Osnivanje dinastije Rotšild počelo je sa Majerom Amšelom Rotšildom, čije je prezime, koje u prevodu znači “Crveni štit”, poteklo od kuće u kojoj su njegovi preci živeli, poznate kao Haus zum Roten Schild (Kuća kod crvenog štita). U to vreme, kuće nisu imale brojeve, već su se prepoznavale po takvim oznakama. Planovi Majerovih roditelja bili su da ga odškoluju za rabina, ali nakon njihove iznenadne smrti, Majer je prekinuo školovanje i posvetio se porodičnom bankarskom poslu.

Majer Amšel Rotšild nije dugo čekao na svoj uspon. Postao je dvorski bankar grofa Vilhelma I, vladara Kneževine Hesen-Kasel. Ubrzo je shvatio da će mu poslovanje sa drugim vladarskim kućama biti uspešnije ako svoje sinove pošalje u različite zemlje sa kojima je nameravao da posluje. Ovaj potez nije bio samo strateški, već je i postavio temelje za širenje Rotšildovog bankarskog carstva širom Evrope.

Majer Amšel Rotšild bio je vizionar svog vremena. Njegova odluka da sinove pošalje u različite evropske zemlje bila je ključna za širenje uticaja i bogatstva porodice Rotšild. Ovaj potez je omogućio Rotšildovima ne samo da se učvrste kao vodeća bankarska dinastija, već i da postanu sinonim za finansijsku moć i uticaj u svetu. Njihova sposobnost da prepoznaju i iskoriste prilike u turbulentnim vremenima postavila je temelje za dugovečnost i uspeh koji će obeležiti celu dinastiju.

Druga generacija

Majer Amšel Rotšild, osnivač čuvene bankarske dinastije, imao je pet sinova koji su igrali ključnu ulogu u širenju porodičnog poslovanja. U vreme kada je Majer još bio pretežno trgovac luksuznom robom i kovanicama, Francuski revolucionarni i Napoleonski ratovi pružili su porodici Rotšild izvanrednu priliku za bogaćenje. Dok su Majer i njegov najstariji sin Amšel Majer ostali u Frankfurtu da vode porodični posao, njegovi ostali sinovi su osnovali filijale širom Evrope: Nejtan Majer u Londonu (1804.), Jakob Majer u Parizu (1811.), a Salomon Majer i Karl Majer u Beču i Napulju (1820.).

Ratovi su Rotšildovima pružili mogućnost za plasman kredita zaraćenim stranama, ali i za trgovanje strateškim proizvodima kao što su pšenica, pamuk, kolonijalna roba i oružje, kako legalno, tako i ilegalno. Njihove banke su postale ključni most za plaćanja između Britanskog otočja i kontinentalne Evrope, čime su osujetili Napoleonove napore da blokadom slomi Britaniju.

Mir koji je usledio nakon ratova transformisao je Rotšildovu bankarsku dinastiju u paradržavne finansijske institucije u zemljama u kojima su delovali. Okrenuli su se kupovini državnih obveznica, osiguranju akcionarskih društava i trgovanju dionicama industrijskih poduzeća. Uspeli su se prilagoditi industrijskoj revoluciji, ulažući u željeznice, ugljen, čeličane i metalurgiju, te su tako doprineli ekonomskom rastu širom Evrope.

Porodica Rotšild

Vilu Waddesdon Manor u Buckinghamshireu porodica Rotšild je donirala 1957. godine National Trust – u

Zanimljivosti

Kada porodica poseduje više bogatstva nego što se obično pretpostavlja, često nastoji da to bogatstvo zadrži unutar svojih granica. Rotšildi su primenili ovu strategiju, ograničavajući brakove unutar svoje porodice kako bi sprečili ulazak stranaca u njihov finansijski krug. Ova praksa, iako kontroverzna, bila je deo njihove finansijske strategije. Majer Amšel Rotšild, osnivač porodice, bio je na čelu ovog “incestnog pokreta”.

Majer Amšel je organizovao porodičnu strukturu tako da su ženski članovi porodice Rotšild imali ograničene mogućnosti za brak, posebno kada je reč o nasleđivanju. Jedini način da dobiju svoj deo nasledstva bio je udajom za rođake. Ova praksa je osigurala da se bogatstvo Rotšildovih održava i akumulira unutar porodice.

Do kraja 19. veka, dinamika unutar porodice Rotšild počela je da se menja. Gotovo svi članovi porodice su počeli da se venčavaju van svoje porodične linije, često birajući partnere iz aristokratskih ili drugih finansijskih porodica. Ovaj preokret u bračnoj politici porodice Rotšild može se posmatrati kao odraz promena u društvenim i ekonomskim strukturama tog vremena.

Venčanja sa članovima drugih uticajnih porodica omogućila su Rotšildovima da prošire svoj uticaj i stvore nove saveze, što je bilo ključno za održavanje njihove moći i bogatstva u sve kompleksnijem i globalizovanijem svetu. Ovi brakovi su takođe doprineli diversifikaciji njihovih poslovnih interesa i omogućili im da se prilagode novim ekonomskim izazovima i prilikama koje su se pojavljivale na kraju 19. i početkom 20. veka.

Veliki ratovi

Rotšildovi, poznati kao jedna od najmoćnijih finansijskih porodica, navodno kontrolišu značajan deo svetskog bogatstva. Njihova uloga u finansiranju ratova tokom poslednja dva veka često je predmet spekulacija i teorija zavere. Od Napoleonovih ratova pa sve do svetskih sukoba 20. veka, Rotšildovi su igrali ključnu ulogu u finansiranju vladinih ratnih napora. Pozajmljivali su novac državama umesto pojedincima.

Ova strategija je porodici omogućila da postane i ostane jedna od najuticajnijih i najmoćnijih u istoriji. Kraj svakog rata donosio je Rotšildovima ogromne profite. Tada su se vraćali krediti, a zemlje su tražile dodatna sredstva za obnovu. To je porodici pružalo priliku za dodatno kreditiranje i sticanje bogatstva.

Tokom ratova, mnoge banke su bile uništene, ostavljajući vlade da se za finansijsku podršku oslone gotovo isključivo na Rotšildove. Ova situacija je doprinela percepciji da su Rotšildovi bili iznad zakona u mnogim zemljama, dominirajući finansijskim svetom i oblikujući istorijske tokove svojim finansijskim odlukama.

Teorije zavere

Teorije zavere često povezuju porodicu Rotšild sa tajnim društvima poput Iluminata i masona. Iako neki smatraju da su ove priče samo tračevi, drugi veruju da su Rotšildi zaista imali značajan interes i ulogu u ovim tajnim društvima. Postoje određeni dokazi koji sugerišu da su članovi porodice Rotšild bili povezani sa nekim od ovih organizacija.

Jedan od najzanimljivijih tragova koji ukazuje na moguću povezanost Rotšildovih sa tajnim društvima datira iz vremena Prvog svetskog rata. Njihovo prisustvo na potpisivanju mirovnog sporazuma na kraju rata dovelo je do spekulacija o njihovoj povezanosti sa Bavarskim Iluminatima, tajnim društvom osnovanim 1776. godine. Ova povezanost sa Iluminatima, prema nekim teorijama, omogućila je Rotšildima da imaju uticaj na značajne istorijske događaje i da oblikuju političke odluke na globalnom nivou.

Ove teorije, iako ne potvrđene, dodatno su obavile misterijom porodicu Rotšild, čineći ih jednom od najintrigantnijih i najdiskutovanijih porodica u modernoj istoriji. Njihova navodna povezanost sa tajnim društvima ostaje predmet fascinacije i spekulacija među teoretičarima zavere širom sveta.

Čudne zabave

Rotšildove zabave, koje su bile sve samo ne obične, dodatno su podstakle tračeve o njihovoj povezanosti sa Iluminatima. Pozivnice za ove događaje bile su poslate naopačke, zahtevajući od gostiju da koriste ogledalo kako bi pročitali šta piše. Ovakav neobičan način slanja pozivnica samo je pojačao misterioznost oko porodice.

Kada su gosti stizali na zabavu, dočekivala ih je kuća osvetljena jarko crvenim svetlima, dodajući atmosferi tajanstvenosti i ekscentričnosti. Zabave su često uključivale neobične teme oblačenja, poput nošenja životinjskih glava ili maski sa više lica. Ovakav stil zabava nije samo bio izraz njihovog bogatstva i ekscentričnosti, već je i dodatno podgrejao spekulacije o tajnim društvima i okultnim ritualima.

Ove zabave postale su legendom, a priče o njima su se širile, dodatno obavijajući porodicu Rotšild velom tajne i kontroverze.

Za kraj

Porodica Rotšild, kroz istoriju, ostaje sinonim za neizmernu bogatstvo i uticaj. Iako se članovi ove porodice ne pojavljuju na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi, to ne umanjuje činjenicu da su među najbogatijima u svetu. Prema nekim procenama, neto bogatstvo porodice Rotšild iznosi oko 350 milijardi dolara. To je rezultat dugogodišnjeg očuvanja bogatstva kroz unutarporodična venčanja i strateško upravljanje imovinom.

Međutim, postoje spekulacije koje sugerišu da bi stvarna vrednost njihove imovine mogla dostići i cifru od jednog triliona dolara. Ove brojke, iako nisu zvanično potvrđene, ukazuju na ogromnu ekonomsku moć i uticaj koji Rotšildovi imaju u svetskim finansijskim i političkim krugovima. Njihova sposobnost da ostanu relevantni i uticajni kroz generacije, uprkos promenama u globalnoj ekonomiji i pojavljivanju novih moćnika, čini ih jednom od najznačajnijih i najintrigantnijih porodica u modernoj istoriji.

FAQ – najčešće postavljana pitanja

  • Ko je osnovao dinastiju Rotšild? Mayer Amschel Rotšild je osnovao dinastiju u 18. veku.
  • Kako je porodica Rotšild stekla svoje bogatstvo? Porodica Rotšild je stekla bogatstvo kroz bankarstvo, finansiranje vladinih projekata, ratova, i investiranje u različite industrije.
  • Da li su Rotšildovi i dalje jedna od najbogatijih porodica? Da, Rotšildovi su i dalje smatrani jednom od najbogatijih porodica na svetu.
  • Da li su Rotšildovi bili povezani sa tajnim društvima? Postoje spekulacije i teorije zavere o povezanosti Rotšildova sa tajnim društvima poput Iluminata.

Spoljne reference: