Svetlana Bojković film

Ko je Svetlana Bojković?

Svetlana Bojković, jedno od najcenjenijih imena srpske glumačke scene, osvojila je srca publike svojom izuzetnom glumačkom veštinom i prisustvom na filmu, pozorištu i televiziji. Njena karijera obuhvata više decenija izuzetnih dostignuća, a njen doprinos umetnosti ostavlja neizbrisiv trag na srpsku kulturu. 

Kroz ovaj članak, istražujemo dublje u životnu priču Svetlane Bojković, razmatrajući njene početke, nezaboravne trenutke na filmu i pozorištu, angažman van glumačke sfere, kao i njeno trajno nasleđe. Pridružite nam se u otkrivanju života i dostignuća ove izvanredne umetnice.

Rani život i obrazovanje

Svetlana Ceca Bojković, neosporna zvezda srpske glumačke sfere, svoj uspešan put započela je u temeljima svoje porodične priče. Rođena 1947. u Zemunu, odrasla je na Vračaru, gde je izrasla iz očaravajućeg spoja različitih kultura. Njeno poreklo i detinjstvo su postavili osnove za sjajnu karijeru koja će uslediti.

Ljubav prema muzici

Njena rana privrženost umetnosti manifestovala se kroz sviranje klavira, čime je počela još u mladim godinama. Osim osnovne škole, pohađala je i muzičku školu. Upisala se u IV beogradsku gimnaziju, prirodno-matematički smer, i Srednju muzičku školu. Njen prirodni duh i energija bili su prisutni od ranog detinjstva. Njene izvanredne ocene i prva Vukova nagrada svedoče o izuzetnom školskom uspehu.

Strast prema glumi

Gluma je uvek bila njena strast, a odlasci na predstave u Marionetskom pozorištu i “Pozorištu Boško Buha” sa roditeljima podržali su njenu rastuću naklonost prema umetnosti. Tokom osnovne i srednje škole, aktivno je učestvovala u dramskim sekcijama, kreirajući svoj put ka svetu glume. Kao gimnazijalka, organizovala je recital za takmičenje u Beogradu, osvojivši prvu nagradu zajedno sa Predragom Ejdusom.

Prvi glumački koraci

Njen talent i entuzijazam doveli su je do Amaterskog pozorišta “Dadov”, gde je sa 16 godina počela svoje prve glumačke korake. Nakon mature, prijavila se za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Iako su roditelji izražavali zabrinutost zbog njenih ocena, Svetlanu je pripremao glumac Miloš Žutić. Zapravo je uspela da upiše Akademiju, gde je stekla dragoceno iskustvo.

Prva uloga u pozorištu

Njena strast i posvećenost nisu prošli neprimećeno. Brzo je dobila prvu ulogu u predstavi “Đido” u Beogradskom dramskom pozorištu. Svetlana je sa svojom generacijom kolega postala članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), postignuvši izuzetan napredak pod nadzorom upravnika Bojana Stupice. Njena diploma 1970. godine označila je samo početak onoga što će postati dug i izuzetno uspešan put na sceni i filmu.

Svetlana Ceca Bojković, od malih nogu, nosila je žar umetnosti i entuzijazam za glumom. Njeno poreklo, detinjstvo i trud tokom školovanja postavili su temelje za izuzetnu glumačku karijeru koja će uslediti.

Pozorišna karijera

Godina 1967. označila je prekretnicu u karijeri Svetlane Cece Bojković, kada je na scenu Beogradskog dramskog pozorišta stupila sa prvim pozorišnim angažmanom. Uložila je svoju glumačku strast i talenat u predstavu pod nazivom “Đido”, koju je režirao profesor Minja Dedić. Ova predstava nije samo označila njen prvi korak na sceni, već je ujedno usmerila njen put ka velikim pozorišnim izazovima.Svetlanin uspeh u predstavi privukao je pažnju Mire Trailović, koja ju je pozvala da se pridruži “Ateljeu 212”.

Prve predstave

Prve predstave koje je igrala na sceni JDP-a bili su “Zlatna muzika” i “Mudra glupača”. Njen talenat i posvećenost su se brzo primetili, što ju je dovelo do mnogih izazovnih uloga. Nakon devet godina u JDP-u, Svetlana je odlučila da pređe u Narodno pozorište, gde je nastavila svoj put ka izvanrednim ulogama. Igrala je naslovne uloge u predstavama kao što su “Madam San-Žen”, “Heda Gabler” i “Šuma”.

Njen doprinos svetu glume i pozorišta se proširio na mnoge druge pozornice, uključujući “Atelje 212”, BDP, Grad teatar iz Budve, Narodno pozorište Republike Srpske i mnoge druge. 

Svetlana Ceca Bojković je svojim neprocenjivim doprinosom i strašću obeležila pozorišnu scenu i ostavila neizbrisiv trag u svetu glume. Njeno ime ostaje sinonim za posvećenost, talenat i umetnički izražaj.

Filmska i televizijska karijera

Svetlana Bojković, istinska umetnica, svoju karijeru nije ograničila samo na pozorišne daske. Kroz svoj rad na televiziji i filmu, duboko se uklesala u srca publike širom bivše Jugoslavije. Njeno prisustvo na malim ekranima i velikim platnima ostavilo je neizbrisiv trag u svetu umetnosti.

Njen prvi susret sa televizijom bio je u drami “Jednog dana moj Jamele” 1967. godine, a već naredne godine snimila je tri televizijska filma i mini seriju “Prvoklasni haos”, u kojoj je nosila jednu od glavnih uloga. Njen izvanredan talenat izbio je u prvi plan u filmu “Pod staklenim zvonom” reditelja Zdravka Šotre.

Tokom narednih godina, Svetlana je nastavila da gradi svoj impresivan portfolio uloga na televiziji. U saradnji sa izuzetnim rediteljima kao što su Eduard Galić, Milenko Maričić i Nebojša Komadin, donela je život raznolikim likovima u dramama i komedijama. Njen rad je obuhvatao serije, filmove i televizijske adaptacije poznatih književnih dela.

Televizijske serije

Najprepoznatljivija uloga koja ju je vinula u zvezde na malim ekranima bila je uloga Emilije Popadić u seriji “Bolji život” koja se emitirala od 1987. do 1991. godine. Njeno prisustvo u ulozi Emilije donelo joj je titulu Jugoslovenke godine, a serija je postala kultna i osvojila publiku širom regiona. Svetlana je značajne uloge ostvarila i u drugim mnogobrojnim serijama kao što su: “Porodično blago”, “M(j)ešoviti brak”, “Srećni ljudi”, “Lud, zbunjen, normalan” i mnoge druge.

 

Svetlana Bojković nije stala samo na televizijskim ulogama. Njeno uspešno prelaženje sa malih ekrana na velika platna naglašava njenu širinu i izvanredan raspon. U filmu “Pas koji je voleo vozove” reditelja Gorana Paskaljevića, utelovila je lik Mike, donoseći duboke emocije i dobila je priznanje Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli.

Kroz raznolikost svojih uloga, Svetlana Bojković se nametnula kao nezaobilazna figura na filmskim i televizijskim scenama. Njena sposobnost da udahne život raznim likovima i prenese duboke emocije publici ostavlja trajno nasleđe u svetu umetnosti. 

Lični život

Svetlana Ceca Bojković, cenjena srpska glumica, ima bogatu priču koja seže duboko u njeno detinjstvo. Izuzetno darovita tokom školovanja, Svetlana je postala jedna od prvih učenika koji su osvojili Vukovu diplomu. Iako su njeni roditelji imali druge planove za njenu budućnost, ona je oduvek znala da želi biti glumica. Njeno ranije učešće u školskim predstavama i članstvo u dramskim sekcijama nagoveštavali su njenu strast prema glumi.

Brak i porodica

Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se kada je, sa svega 16 godina, ušla u Amatersko pozorište “Dadov”. Tamo je rodila ne samo ljubav prema glumi, već i prema mladom glumcu Milošu Žutiću. Njihova veza je rasla, a Žutić joj je pružio podršku i vodstvo u pripremama za prijemni ispit na Akademiji. Uskoro su se venčali i dobili ćerku Katarinu.

Svetlana Bojković je stekla reputaciju vrhunske umetnice, a njen lični život je takođe bio interesantan. Iako je njen prvi suprug bio poznat glumac Miloš Žutić, ona se kasnije zaljubila u reditelja Ljubomira Mucija Draškića. Njihova veza je trajala sve do Mucijevog preranog odlaska, a Svetlana je kasnije pronašla sreću sa diplomatom Slavkom Kruljevićem.

Legat Svetlane Bojković

Poznata srpska dramska umetnica, Svetlana Bojković, donela je odluku da svoje bogato umetničko i glumačko nasleđe pokloni Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat”. Ovaj plemeniti gest obuhvataće ne samo njene glumačke nagrade, već i lične predmete, arhivsku i bibliotečku građu, kao i pažljivo odabrane komade nameštaja iz njenog stana. Ovaj dar predstavlja ne samo kulturno blago, već i duboko ličnu zaostavštinu jedne od najvećih glumica srpske scene, čime Svetlana Bojković ostavlja neizbrisiv trag u srcima ljubitelja umetnosti.

Svetlana Bojković nije samo utemeljena u svetu glume. Njena posvećenost umetnosti i odanost ljubavi čine je inspirativnom ličnošću. Njena raznovrsna karijera i bogata biografija čine je ikonom koja je obeležila srpsku umetničku scenu.

Nagrade i priznanja

Svetlana Bojković, čija je glumačka karijera obilježena brojnim priznanjima, stekla je sledeće nagrade:

• Dobričin prsten (2005): Najveća glumačka nagrada u Srbiji za životno delo.
• Velika Žanka (2003): Nagrada dodeljena glumicama koje su izuzetno doprinele srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti.
• Nagrada Pavle Vuisić (2017): Za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu.
• Zlatni ćuran (2015): Nagrada za životno delo na festivalu Dani komedije u Jagodini.
• Nušićeva nagrada (1999): Za životno delo glumcu komičaru.
• Statueta Joakim Vujić (1995): Za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije.
• Oktobarska nagrada grada Beograda: Za razvoj umetnosti.
• Zlatna arena (1978): Za najbolju glavnu žensku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmu “Pas koji je voleo vozove”.
• Statueta Ćuran (1978): Za ulogu u predstavi „Pučina” na festivalu Dani komedije u Jagodini.
• Statueta Ćuran (1991): Za ulogu u predstavi „Učene žene” na istom festivalu.
• Zoranov brk (2017): Za ulogu Dragice u predstavi „Moja ti”.
• Glumački par godine ‘Ona i on’ (1987): Sa Markom Nikolićem.
• Nagrada Zlatni platan (2018): Za izuzetan doprinos evro-mediteranskom filmu, Festival mediteranskog i evropskog filma u Trebinju.
• Sterijina nagrada (2019): Za narochite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture.
• Velika povelja Brankovog kola (2021): Priznanje za doprinos kulturi.

Ove nagrade predstavljaju samo deo bogate i uspešne karijere Svetlane Bojković, potvrđujući njen uspeh u srpskoj i regionalnoj umetničkoj sceni.

Za kraj

Svetlana Bojković, kao neosporna ikona srpske glume, ostavila je neizbrisiv trag u svetu umetnosti. Njen legat, duboko ukorenjen u bogatom spektru uloga koje je tumačila, ostavlja ne samo inspiraciju već i trajan uticaj na mlade generacije glumaca i umetnika.

Njena posvećenost umetnosti, neumoran rad i sposobnost da duboko razume i dočara širok spektar likova osvojili su srca publike širom regiona. Svojom vanvremenskom interpretacijom likova, Svetlana je otvorila vrata mladim glumcima ka dubljem razumevanju zanata i umetnosti.

Njen uticaj se ogleda ne samo u brojnim nagradama i priznanjima koja je osvojila, već i u načinu na koji je oblikovala raznoliku karijeru u pozorištu, filmu i televiziji. Njeni kolege i poštovaoci priznaju njenu sposobnost da se potpuno posveti svakom liku, stvarajući autentične, duboke i nezaboravne performanse.

Kroz svoj rad, Svetlana Bojković postala je mentor i uzor mnogima. Njena sposobnost da prenese emocije, stvori jedinstvene likove i oživi scene ostavila je neizbrisiv pečat na umetnike koji dolaze nakon nje. Njena skromnost, posvećenost i pristup umetnosti su vrednosti koje inspirišu mlade generacije da se posvete svom zanatu sa strašću i integritetom.

FAQ – najčešće postavljana pitanja

• Ko je Svetlana Bojković? Svetlana Bojković je proslavljena srpska glumica, poznata po svojim izuzetnim doprinosima u pozorištu, filmu i televiziji.
• Kako je Svetlana Bojković započela svoju glumačku karijeru? Svetlana je svoju glumačku karijeru započela u pozorištu, a kasnije se proslavila i kroz brojne televizijske i filmske uloge.
• Koje su najpoznatije uloge Svetlane Bojković? Svetlana Bojković je ostvarila mnoge zapažene uloge, ali među najpoznatijima su njene uloge u filmovima i serijama kao što su “Pas koji je voleo vozove”, “Bolji život”, i “Porodično blago”.

Spoljne reference:

• Svetlana Bojković vikipedija
• IMDb: Svetlana Bojković
• Interviju Svetlana Ceca Bojković

Filmografija

1960 -e

• “Jednog dana moj Jamele” (TV) (1967)
• “Prvoklasni haos” (Mini serija) (1968)
• “Pod staklenim zvonom” (TV) (1968)
• “Ljubitelj golubova” (TV) (1968)
• “Ledeno leto” (TV) (1968)
• “Došljaci” (TV) (1968)
• “Potop” (TV) (1969)
• “Veličanstveni rogonja” (TV) – Stela (1969)
• “Tri serenade” (TV) (1969)
• “Preko mrtvih” (TV) – Olga (1969)
• “Obična priča” (TV) (1969)
• “Krcma na glavnom drumu” (TV) (1969)
• “Jednog dana ljubav” (Kratki film) (1969)

1970 -e

• “Protekciјa” (TV film) – Draginja, ministarova kći (1970)
• “Omer i Merima” – Merima (1970)
• “Đido” – Ljubica (1970)
• “Rođaci” – Ana (1970)
• “Vežbe iz gađanja” – Veronika (1971)
• “Čedomir Ilić” – Višnja Lazarević (1971)
• “Kuda idu divlje svinje” – Vera (1971)
• “Selo bez seljaka” (1972)
• “Sami bez anđela” (1972)
• “Afera nevinne Anabele” – Anabela (1972)
• “Amfitrion 38” (1972)
• “Čučuk Stana” – Čučuk Stana (1972)
• “Izdanci iz opaljenog grma” – Kćerka (1972)
• “Nesreća” – Milena Brun (1973)
• “Poslednji” (1973)
• “Hotel za ptice” (1973)
• “Veliki pronalazač” (TV serija) (1973)
• “Naše priredbe” (TV serija) – Stela Budichin (1973)
• “Obraz uz obraz” – Ceca (1973)
• “Pozorište u kući 2” – Beba (1973)
• “Mister Dolar” – Ela, ćerka predsednika (1974)
• “Zakletva” (1974)
• “Brak, sveska prva” (1974)
• “Dimitrije Tucović” (TV serija) – Dobroslava Đorđević (1974)
• “Lepeza ledi Vindemir” (TV) – Gospođa Vindermere (1975)
• “Otpisani” – Olivera (1975)
• “Dragi, budi mi nepoznat” (1975)
• “Aranđelov udes” (1976)
• “Izgubljena sreća” – Desa (1976)
• “Čast mi je pozvati vas” – Ceca (1976)
• “Pas koji je voleo vozove” – Mika (1977)
• “Jedan dan” (1977)
• “Žena na kamenu” (1977)
• “Nikola Tesla” – Ketrin Džonson (1977)
• “Misao” (1978)
• “Sedam plus sedam” (TV serija) – Ceca (1978)
• “Pučina” – Jovanka, supruga (1978)
• “Igra u dvoje” (1978)
• “Povratak otpisanih” (TV serija) – Stana (1978)

1980 – e

• “Beogradska razglednica 1920” (1980)
• “Ljetovanje na jugu” (1980)
• “Pozorišna veza” – Lela (1980)
• “Sunce” (1980)
• “Crvena kraljica” – Magda Mihajlović (1981)
• “Neka druga žena” – Danica (1981)
• “Svetozar Marković” (1981)
• “Tri sestre” (1982)
• “Sumrak” (1983)
• “Poslednje sovuljage i prvi petli” – Dušica (1983)
• “Halo taksi” (1983)
• “X+Y=0” – gospođa Y (1985)
• “Priče iz fabrike” – Svetlana Pašić (1985)
• “Frka” (TV serija) (1986)
• “Neozbiljni Branislav Nušić” – branilac (1986)
• “Bolji život” – Emilija Popadić (1987—1988)
• “Bolji život” – Emilija Popadić (1989)

1990 – e

• “Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove” (1990)
• “Valjevska bolnica” – Nadežda Petrović (1990)
• “Ljubav je hleb sa devet kora” (1990)
• “Smrt gospođe Ministarke” – Živana Žanka Stokić (1991)
• “Konak” (1991)
• “Bolji život 2” – Emilija Popadić (1990—1991)
• “Policajac sa Petlovog brda” (film) – Radmila (1992)
• “Policajac sa Petlovog brda” (TV serija iz 1993) – Radmila (1993)
• “Srećni ljudi” – Antonija Miloradović (1993—1994)
• “Vukovar, jedna priča” – Vilma (1994)
• “Policajac sa Petlovog brda” (TV serija iz 1994) – Radmila (1994)
• “Novogodišnja priča” – Živadinka (1994)
• “Joj, Karmela” – Karmela (1996)
• “Filomena Marturano” – Filumena Marturano (1996)
• “Srećni ljudi 2” – Antonija Miloradović (1995—1996)
• “Ptice koje ne polete” (1997)
• “Kod lude ptice” – kao gost (1998)
• “Lagum” – Milica Pavlović (1998)
• “Porodično blago” – Valerija Gavrilović (1998—2001)
• “Proputovanje” (1999)

2000 – e

• “Budi fin” (2001)
• “Porodično blago 2” – Valerija Gavrilović (2001—2002)
• “Zona Zamfirova” – Jevda (2002)
• “Mansarda” – Krunoslava Hadžiantić „Kruna“ (2003—2009)
• “M(j)ešoviti brak” (serija) – Anđelija Stanivuk (2003)
• “Šejtanov ratnik” – Latinka (2006)
• “Bela lađa” – Jasmina Pantelić (2006—2007)
• “Pozorište u kući” – Ana Šumović (2007)
• “Bela lađa 2” – Jasmina Pantelić (2008)
• “Gorki plodovi” – Ruža (2008)
• “Ulica lipa” – Duda (2007—2015)

2010 – e

• “Ono kao ljubav” – Svetlana (2010)
• “Lud, zbunjen, normalan” – Laura Šarafova (2010)
• “Neke druge priče” – Majka (2010)
• “Selo gori, a baba se češlja” (TV serija) – Direktorka banke (2011)
• “Mali ljubavni bog” – Marija (2011)
• “Sindjelići” – Lidija (2015—2016)
• “Jedne letnje noći” – Bolničarka (2015)
• “Ni kriva ni nevina: Žanka Stokić” – Žanka Stokić (2017)
• “Santa Maria della Salute” – Ana Palanački (2017)
• “Mamini sinovi” – Rozalija Rosa Popović (2017)
• “Šifra Despot” – Smilja (2019)
• “Junaci našeg doba” – Marija Lazović (2019)
• “Psi laju, vetar nosi” – Strina Milanka (2019)

2020 – e

• “Kalup” – Majka Mira (2020)
• “Močvara” (TV serija) – Danica Krsmanović (2020)
• “Vikend sa ćaletom” – gospođa mama (2020)
• “Slučaj porodice Bošković” – Baka Lola (2020)
• “Vikend sa ćaletom” (TV serija) – gospođa mama (2021)
• “Tri muškarca i tetka” – Živka Stanimirović (2021)
• “Porodica” (TV serija) – Desanka Mitrović (2021)
• “Junaci našeg doba 2” – Marija Lazović (2021)
• “U klinču” – Anka (2022)

Pozorišne predstave

Jugoslovensko dramsko pozorište

• “Ceca Bojković – Ibsenova ‘Heda Gabler'”
• “Pučina” (Jovanka)
• “Heda Gabler” (Heda Gabler)
• “Tri sestre” (Maša)
• “Šuma” (Raisa Pavlovna Gurmišfka)
• “Tartif” (Gospođa Pernel)
• “Nije smrt biciklo da ti ga ukradu” (Gospođa)

Narodno pozorište

• “Madam San-Žen” (naslovna uloga)
• “Učene žene” (Beliza)
• “Agamemnon” (Kasandra)
• “Dom Bernarda Albe” (Ponsija)
• “Ričard Treći” (Vojvotkinja od Jorka)

Atelje 212

• “Noć tribada” (Siri fon Esen)
• “Audijencija i Vernisaž” (Vera)
• “Kola mudrosti dvoja ludosti” (Kleopatra Mamajeva)
• “Filumena Marturano” (Filumena)
• “Marija Stjuart” (Elizabeta od Engleske)
• “Lagum” (Milica Pavlović)
• “Divlji med” (Ana Pavlovna)
• “Mala ljubav za mene ili šta plaši Vinsenta Prajsa” (Džesika)
• “Bračna igra” (Džilijan)
• “Sabrane priče” (Rut Štajner)
• “Bli” (Vera)
• “Matica” (Milena Gavrović)
• “Moja ti” (Dragica)

Grad teatar Budva

• “Jegorov put” (Alma)

Moderna garaža

• “Legija časti” (Milunka Savić)

Pozorištance Puž

• “Ivica i Marica” (Vrača Vračević)

Beogradsko dramsko pozorište

• “X+Y=0” (Gospođa X)