Ružica Sokić

Od | 31 Augusta, 2023
Ružica Sokić - Biografija

Ko je bila Ružica Sokić?

U svetu umetnosti ostavila je neizbrisiv trag, a njeno ime zauvek će biti povezano sa blistavim trenucima srpskog filma, pozorišta i televizije. Ružica Sokić je svojim talentom, harizmom i posvećenošću obeležila epohu jugoslovenske i srpske glumačke scene. Kroz bogatu karijeru, uspela je da zauvek osvoji srca publike svojom izuzetnom glumačkom snagom i neponovljivim prisustvom na sceni i ekranu.

Njen izuzetan talenat prepoznat je veoma rano, što ju je usmerilo ka pozorištu, filmu i televiziji. Kroz uloge koje je tumačila, Ružica Sokić je postala sinonim za duboku emotivnu povezanost sa likovima koje je igrala. Bez obzira na žanr ili period, njen izraz na sceni je uvek bio istinski, iskren i dirljiv.

Ovaj članak istražuje život i karijeru Ružice Sokić, ističući njene najznačajnije uloge i doprinos srpskoj umetnosti. Kroz retrospektivu njenih postignuća, saznajemo više o putu koji je vodio od beogradskih pozorišnih dasaka do velikih filmskih platna, kao i o nasleđu koje je ostavila generacijama glumaca koji su došli posle nje.

Rani život i obrazovanje

U svetu umetnosti, postoje ličnosti koje ostavljaju neizbrisiv trag za sobom, isijavajući svojom unikatnošću i neponovljivim doprinosom. Ružica Sokić, srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica, nedvosmisleno je jedna od tih ličnosti. Rođena 14. decembra 1934. godine u Beogradu.

Poreklo

Rođena u vreme tadašnje Kraljevine Jugoslavije, Ružica je donela svetlost u porodicu Petra Sokića (1893—1964), trgovca i suvlasnika lista “Pravda” i Vukosave, čija je krv nosila duh svešteničkog porekla iz Banjaluke. Njeni koreni i porodična pozadina ukazivali su na bogato nasleđe koje će kasnije obogatiti srpsku umetničku scenu.

Detinjstvo

Ružica je odrasla u okruženju koje je podržavalo njenu umetničku crtu. Još u detinjstvu, leta provodila kod dede u Banjaluci, a to iskustvo ostavilo je dubok trag na nju. Osim ljubavi prema umetnosti, nasledila je i zemljište u samom centru grada, postavši deo istorije i duše Banjaluke.

Njeno detinjstvo i porodično nasleđe utemeljili su temelje za njen uspeh i strast prema glumi. Zemlja i grad iz kojih je potekla postali su osnovni deo njene inspiracije, hraneći njenu umetničku dušu. Odatle je počela njena priča, put koji je vodio ka izvanrednim glumačkim dostignućima, od kojih je svako bilo ispunjeno dubokim smislom i strašću.

Obrazovanje

Svoju blistavu karijeru započela je još kao dete, učestvujući u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda. Njena strast prema glumi bila je očigledna još tada, a ta strast je kasnije prerasla u duboku predanost umetnosti koju je volela. Diplomirala je glumu 1958. godine na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, što je bila samo početna stanica njene veličanstvene karijere.

Pozorište, film i televizija

Ružica je bila umetnica koja je osvajala sve forme izražavanja – pozorište, film i televiziju. Kroz njen izvanredan talenat, uspela je da oživi različite likove i da im udahne autentičnost. Jedno vreme je bila članica Savremenog pozorišta, da bi kasnije pronašla svoj put ka slavnom Ateljeu 212. Njena glumačka virtuoznost je osvajala srca publike, a njen izraz na sceni bio je iskren, dubok i dirljiv.

Prva uloga

Njeno filmsko putovanje započelo je 1957. godine ulogom u filmu “Subotom uveče”, a tokom svoje plodne karijere ostavila je svoj pečat u oko 40 filmova. Posebno se ističe njena uloga u filmu “Gorki deo reke” (1965), za koju je nagrađena Srebrnom arenom na filmskom festivalu u Puli. Njena sposobnost da prenese duboke emocije i suptilno igra sa karakterima činila je da se Ružica Sokić izdvaja kao zvezda koja nikada ne bledi.

Filmska karijera i prepoznatljive uloge

Iako je ostvarila niz nezaboravnih uloga, Ružica Sokić se posebno izdvojila svojim angažmanom u filmovima “Kad budem mrtav i beo” (1967) i “Žuta” (1973). Njena sposobnost da se potpuno stopi sa likom i prenese emocije gledaocima dovela je do njenog briljantnog performansa, a za ulogu u filmu “Žuta”, kao i u filmu “Užička republika”, nagrađena je Zlatnom arenom, što je samo dodatno potvrdilo njenu izvanrednost.

Međutim, Ružica Sokić nije stvorila samo trenutke veličanstvenih performansa, već je i postala nezaobilazno ime u bivšoj Jugoslaviji zahvaljujući svojim ulogama koje su osvajale srca publike. Uloga majke Perside “Side” Pantić u kultnoj komediji “Tesna koža” (sa Nikolom Simićem), donela joj je ogromnu popularnost i smeh generacijama gledalaca. Takođe, njeni izvanredni nastupi kao snahe Ruže u seriji “Druga Žikina dinastija” i kao Veliborke u seriji “Srećni ljudi” ostali su urezani u sećanjima gledalaca.

Njene velike uloge nisu prestale ni sa završetkom stare ere. U filmu “Zona Zamfirova” iz 2002. godine, briljirala je kao Taska, ostavljajući još jedan dubok pečat u filmskoj industriji. Takođe, u seriji “Greh njene majke” istakla se tumačeći ulogu kume Anice.

Ružica Sokić, svojom pojavom na sceni, uspela je da probudi emocije i da stvori veze sa publikom koje traju i nakon njenog fizičkog odlaska. Njeno nasleđe je bogato i neizbrisivo, a njena umetnička zaostavština i dalje osvetljava put budućim generacijama glumaca, inspirišući ih da nastave da tragaju za istinskom dubinom u svojim izvedbama.

Tesna koža

Veliku popularnost joj je donela uloga Side Pantić u filmu “Tesna koža”

Lični život

U svetu umetnosti, Ružica Sokić je ostavila neizbrisiv pečat svojom izuzetnom glumačkom veštinom. Međutim, iza svetala reflektora krije se i priča o njenom životu koja je ispunjena dubokim emocijama, odlukama i odricanjima.

Ljubav i brak

Njena ljubavna priča sa Miroslavom Lukićem bila je kao iz bajke. Srećan brak i uzajamna podrška karakterisali su njihov odnos. Miroslav je bio njen oslonac i zaštita tokom svih godina, sve do samog kraja. Njihova nežnost i privrženost jedno drugom bili su očigledni, a iako su se neobuzdano voleli, Ružica je svesno izabrala da se odrekne majčinstva.

Strast prema karijeri

Iako društvo često gleda sa nevericom na žene koje se dobrovoljno odriču uloge majke, javnost je Ružicu Sokić razumela. Njena odluka nije nailazila na osudu, već je bila podržana sa razumevanjem i saosećanjem.

Ružica Sokić je otvoreno podelila razloge za svoju odluku. Želja da ostvari uspešnu karijeru bila je snažan motiv da prihvati činjenicu da neće postati majka. Strah od zaustavljanja i porođaja nadvijao se nad njom. Pored toga, prošlo nesrećno detinjstvo ostavilo je svoj trag, ostavljajući je željnom potpune slobode.

Žena iz naroda

Ova žena iz naroda volela je da putuje, a najposebnija putovanja bila su ona koja je delila sa svojim suprugom. Iako je bila dama starog kova, Ružica je bila osoba od ugleda, cenjena od strane političara i javnih ličnosti. Međutim, najveću radost pronalazila je kada bi je obični ljudi na ulici zaustavili, iskazali svoje divljenje prema njenom glumačkom talentu i time potvrdili da je njena umetnost dotakla srca svih.

Ružica Sokić je ostavila svoj trag ne samo kroz umetnost već i kroz svoj život. Njen odnos sa suprugom, hrabrost da sledi svoje želje i postupa prema svom unutrašnjem glasu i istinom, čine je inspiracijom za sve one koji se suočavaju sa životnim odlukama. Njen život je podsetnik na to da svako odricanje nosi svoju priču, i da ljubav i posvećenost mogu biti prisutni čak i kroz teške odluke.

Nagrade i priznanja

U svetu umetnosti, nagrade su često odraz priznanja za nečiji talent i posvećenost. Ružica Sokić, srpska glumačka ikona, bila je dobitnica mnogih nagrada koje su označavale njeno izvanredno doprinos umetnosti. Njeno ime je postalo sinonim za izuzetan glumački izraz, a njene nagrade predstavljaju testament njenog neprocenjivog doprinosa umetničkoj sceni.

Kroz svoj filmski i pozorišni rad, Ružica Sokić je stekla niz prestižnih nagrada i priznanja. Neki od najistaknutijih trenutaka u njenoj karijeri obeleženi su sledećim nagradama:

Dobričin prsten (2011): Ova nagrada, najviše priznanje za glumačko delo u Srbiji, potvrdila je Ružicu kao izuzetnu umetnicu koja je ostavila neizbrisiv trag na sceni.

Nagrada Velika Žanka (2007): Ova nagrada se dodeljuje istaknutim ličnostima pozorišnog života Srbije koje su obeležile scenu svojom kreativnom vrednošću i bogatstvom glumačkog izraza.

Nagrada “Pavle Vuisić” (2003): Ova nagrada za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu, dodeljena je Ružici za njen izvanredan rad.

Nušićeva nagrada (2002): Ova nagrada za životno delo glumcu komičaru dodijeljena je Ružici na “Nušićevim danima” u Smederevu.

Statueta Joakim Vujić (1999): Za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.

Sterijine nagrade (1966, 1976): Ružica je dva puta dobila Sterijinu nagradu, priznanje za izvanredan doprinos u pozorištu.

Zlatna arena u Puli (1973, 1965, 1974): Za najbolje glumačke uloge u filmovima “Žuta”, “Gorki deo reke” i “Užička republika”.

Sedmojulska nagrada za životno delo (1989): Ova nagrada još jednom je potvrdila njen ogroman doprinos umetnosti.

Ružica Sokić je svojim talentom i posvećenošću osvojila srca publike, kolega i kritike. Njene nagrade svedoče o njenom izuzetnom doprinosu umetnosti, a njen nasleđe ostaje inspiracija za buduće generacije glumaca koje će slediti njen uzoran put.

Sećanje na veliku umetnicu

Ružica Sokić preminula je 19. decembra 2013. godine u Beogradu, nakon duge borbe sa Alchajmerovom bolešću, ostavljajući svet umetnosti i svoje obožavaoce u tuzi. Njeno ime je i dalje sinonim za izuzetan glumački talenat i dubinu izraza koji je dirao srca mnogih.

Njeno nasleđe i sećanje su čuvani na različite načine. Sahranjena je 24. decembra 2013. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde počiva zajedno sa mnogim drugim velikanima iz sveta umetnosti i kulture. Njeno prisustvo i dalje obasjava ovu Aleju, podsećajući nas na njenu izvanrednu umetničku zaostavštinu.

U oktobru 2015. godine, Jugoslovenska kinoteka je otvorila legat Ružice Sokić. Ovaj legat čuva uspomene na nju kroz fotografije, nagrade, plakate i knjige. To je mesto gde se očuvava njeno nasleđe i gde svi posetioci mogu zaviriti u bogatu karijeru i život ove velike umetnice.

Spomen-ploča je otkrivena na kući u kojoj je živela, kao trajni podsetnik na njenu prisutnost i doprinos kulturi i umetnosti. Ovaj gest svedoči o njenom neizbrisivom značaju za srpsku kulturu.

Fondacija “Ružica Sokić”, osnovana 2014. godine, nastavlja njeno nasleđe i trud da se ceni umetnički doprinos. Ova fondacija dodeljuje nagradu pod njenim imenom, Ružica Sokić. Za sve ovo zaslužan je njen suprug, Miroslav Miki Lukić, koji je prepoznao važnost čuvanja uspomene na ovu izvanrednu umetnicu.

Ružica Sokić je i dalje prisutna u našim srcima i umetničkom svetu, inspirišući nas da cenimo lepotu umetnosti i dubinu emocija koje ona nosi. Njeno nasleđe živi kroz njene uloge, nagrade, legat i fondaciju, ostavljajući neizbrisiv pečat na umetničkoj sceni Srbije i šire.

Spoljne reference:

FAQ – najčešće postavljana pitanja

  • Ko je bila Ružica Sokić? Ružica Sokić bila je proslavljena srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica.
  • Kada i gde je rođena Ružica Sokić? Rođena je 14. decembra 1934. godine u Beogradu.
  • Koje su bile najznačajnije uloge Ružice Sokić? Njene najznačajnije uloge uključuju nastupe u filmovima “Gorki deo reke”, “Kad budem mrtav i beo”, “Žuta”, kao i u serijama “Tesna koža”, “Druga Žikina dinastija”, “Srećni ljudi”, “Zona Zamfirova” i “Greh njene majke”.
  • Koje nagrade je dobila Ružica Sokić? Ružica Sokić je dobila mnoge nagrade, uključujući Dobričin prsten, Nagradu Velika Žanka, Nagradu “Pavle Vuisić”, Nušićevu nagradu, Statuetu Joakim Vujić, Sterijine nagrade i Zlatnu arenu u Puli.
  • Kada je preminula Ružica Sokić? Ružica Sokić preminula je 19. decembra 2013. godine u Beogradu.

Filmografija

1950 – e

  • “Subotom uveče” (1957) – Navijačica
  • “Novela od Stanca” (1959)
  • “Laža i Paralaža” (1959)

1960 – e

  • “Silan čovek” (1960)
  • “Mica i Mikica” (1961)
  • “Vojnik sa dva imena” (1961)
  • “Prva ljubav” (1962)
  • “Zvižduk u osam” (1962) – Sekretarica u TV ekipi
  • “Adam i Eva” (1963)
  • “Zemljaci” (1963)
  • “One i on” (1964)
  • “Pozorište u 6 i 5” (TV serija, 1964)
  • “Komesar je dobročina” (TV, 1964)
  • “Kod sudije za prekršaje” (1964-1966)
  • “Narodni poslanik” (TV, 1964) – Danica
  • “Marš na Drinu” (1964) – Žena na prozoru
  • “Gorki deo reke” (1965) – Jelena
  • “Popodne jednog Fauna” (1965)
  • “Devojka sa tri oca” (TV, 1965) – Ana
  • “Koreni” (1965)
  • “Njen prvi čaj” (TV, 1966)
  • “Nameštena soba” (1966)
  • “Vreme ljubavi” (1966)
  • “Ljubav preko noći” (TV, 1967) – Anka
  • “Sumnjivo lice” (TV, 1967) – Marica
  • “Kad budem mrtav i beo” (1967) – Pevačica Duška
  • “Ljubavni sans” (1967)
  • “Zabavlja vas Mija Aleksić” (serija, 1967)
  • “Bokseri idu u raj” (1967) – Svastika
  • “Dim” (1967)
  • “Probisvet” (TV serija, 1967)
  • “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” (1967) – Ruža, Izabelina koleginica
  • “Visočka hronika” (serija, 1967) – Ana Renata
  • “Samci” (TV serija, 1968) – Olga
  • “Prvoklasni haos” (serija, 1968)
  • “Tuđe glave” (1968)
  • “Ima ljubavi, nema ljubavi” (1968)
  • “Trojica protiv svih… a žena četvrta” (TV, 1968)
  • “Prijateljstvo, zanat najstariji” (TV, 1968) – Ljilja
  • “Prava adresa” (1968) – Mlada
  • “Pedikirka” (1968)
  • “Topčiderska reka” (TV, 1968)
  • “Karousel” (1969)
  • “Služavka” (1969) – Stans
  • “Kros kontri” (1969) – Sestra
  • “Samci 2” (serija, 1969)
  • “Ne zovi me tatice” (1969)
  • “Sedmina” (1969) – Ana
  • “Rađanje radnog naroda” (serija, 1969) – Molerka
  • “Ljubav i poneka psovka” (1969) – Elma
  • “Veselo veče – 20 godina” (1969)

1970 – e

  • “Udovištvo gospođe Holrojd” (1970)
  • “Beli zećevi” (1970)
  • “Burna noć” (1970)
  • “Čarapa od sto petlji” (1971)
  • “Ceo život za godinu dana” (serija, 1971) – Živka
  • “Hronika palanačkog groblja” (serija, 1971)
  • “Razvojni put Bore Šnajdera” (TV, 1972) – Rozika
  • “Glumac je, glumac” (serija, 1972)
  • “Musa iz cirkusa” (1972)
  • “Smeh sa scene: Atelje 212” (1972) – Mileva
  • “Ženski razgovori” (serija, 1972)
  • “Tragovi crne devojke” (1972)
  • “Majstori” (serija, 1972) – Oliverova majka Ruža
  • “Ljubavni slučaj sestre jednog ministra” (1973)
  • “Veliki pronalazač” (serija, 1973)
  • “Dubravka” (1973)
  • “Browningova verzija” (1973)
  • “Bela košulja” (TV, 1973) – Mara
  • “Samoća” (1973)
  • “Bombardovanje Nju Hejvna” (1973)
  • “Žuta” (1973) – Žuta
  • “Obraz uz obraz” (serija, 1973) – Ruža
  • “Ping bez ponga” (1974)
  • “Jastuk” (1974)
  • “Užička republika” (1974) – Mira
  • “Poznajete li Pavla Pleša?” (1975)
  • “Dvosobna kafana” (1975)
  • “Hitler iz našeg sokaka” (1975) – Anika
  • “Užička republika” (serija, 1976)
  • “Vlajkova tajna” (1976)
  • “Uspon i pad Žike Proje” (serija, 1976)
  • “Babino unuče” (serija, 1976) – Nastavnica
  • “Kuhinja” (TV, 1976) – Magi
  • “Čast mi je pozvati vas” (serija, 1976)
  • “Čast mi je pozvati vas” (serija, 1976) – Ruža
  • “Čuvar plaže u zimskom periodu” (1976) – Udovica
  • “Kako upokojiti vampira” (TV, 1977) – Olga Marković
  • “Leptirov oblak” (1977) – Jela
  • “Hajdučka vremena” (1977) – Brankova učiteljica
  • “Ranjeni orao” (TV, 1977) – Mir-Jam
  • “Bez tebe mi nema života” (TV, 1977)
  • “Najlepše godine” (1978)
  • “Nije nego” (1978) – Profesorka geografije — Kondukterka
  • “Gospođa ministarka” (TV, 1978) – Živka Popović
  • “Debeli ’lad” (1978)
  • “Jedini dan” (TV serija, 1978)
  • “Pakleni otok” (1979) – Majka male devojčice

1980 – e

  • “Tebi moja Dolores” (1980)
  • “Avanture Borivoja Šurdilovića” (1980) – Anđelija
  • “Sedam plus sedam” (1980) – Ružica
  • “Kružna putovanja” (1980)
  • “Vruć vetar” (serija, 1980) – Anđelija
  • “Proleće života” (1981)
  • “Sestre” (1981) – majka
  • “500 kada” (TV, 1981) – Predsednica radničke kontrole
  • “Useljenje” (1981)
  • “Vojnici” (TV serija, 1981) – Građanka
  • “Savamala” (1982) – Koletova majka
  • “Tesna koža” (1982) – Persida Pantić
  • “Korespondencija” (TV, 1983) – Julijana Juliška Tolnaj, cirkuska igračica
  • “Ja sam tvoj bog” (1983)
  • “Ne tako davno” (serija, 1984)
  • “Dr” (TV, 1984) – G-đa Draga
  • “Vojnici” (film, 1984) – Građanka
  • “Jelisavetini ljubavni jadi” (TV, 1985) – Soda
  • “Priče iz bečke šume” (1985)
  • “Ada” (1985)
  • “Bal na vodi” (1986) – Kićina majka
  • “Majstor i Šampita” (1986) – Bertina drugarica I
  • “Druga Žikina dinastija” (1986) – Vlajkova snajka Ruža
  • “Smešne i druge priče” (1986) – Soda
  • “Tajna Laze Lazarevića” (1986) – Olga Stanisavljević / Pola
  • “Već viđeno” (1987) – Glumica
  • “Život u grobljanskoj” (TV, 1987) – Ludmila „Luca“
  • “I to se zove sreća” (serija, 1987) – Desa
  • “Oktoberfest” (1987) – Luletova majka
  • “Tesna koža 2” (1987) – Persida Pantić
  • “Roman o Londonu” (serija, 1988) – Gospođa Peters
  • “Srce i njena deca” (1988) – Ana
  • “Šta radiš večeras” (1988) – Milja, Nešina majka
  • “Tesna koža 3” (1988) – Persida Pantić
  • “Mister Dolar” (TV, 1989) – Gospođa savetnikovica sa reputacijom
  • “Sile u vazduhu” (TV, 1989) – Mica
  • “Čudo u Šarganu” (TV, 1989) – Gospava
  • “Metla bez drške” (serija, 1989) – Zlatkova učiteljica
  • “Seobe” (1989)

1990 – e

  • “Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove” (1990)
  • “Neuništivi” (serija, 1990) – Ilinka
  • “Pokojnik” (TV, 1990) – Agnija – Vukicina tetka
  • “Original falsifikata” (1991) – Mileva
  • “Kapetan duge plovidbe” (1991)
  • “Bračna putovanja” (1991) – Renata fon Finsenberg
  • “U ime zakona” (serija, 1991) – Emilija
  • “Tesna koža 4” (1991) – Persida Pantić
  • “Knedle sa šljivama” (TV, 1992) – Katica
  • “Tango argentino” (1992) – Rođaka
  • “Raj” (TV, 1993) – Vlasnica bordela „Raj“
  • “Pun mesec nad Beogradom” (1993) – Kosara
  • “Teatar u Srba” (serija, 1993) – Juca
  • “Policajac sa Petlovog brda” (TV serija, 1993) – Ružica
  • “Želja zvana tramvaj” (TV, 1994) – Gospođa Jovanović
  • “Provalnik” (TV, 1995) – Dušanka
  • “Znakovi” (TV, 1995) – Karmen
  • “Svadbeni marš” (1995) – Rozalija Mitrović
  • “Tamna je noć” (1995) – Ružica Beležada
  • “Dobro veče, deco” (serija, 1996) – Tetka Dali-Dali
  • “Srećni ljudi 2” (serija, 1995-1996) – Veliborka Prodanović
  • “Gore dole” (serija, 1996) – Kućna pomoćnica Ruža
  • “Pokondirena tikva” (TV, 1997) – Sara
  • “Kaktusi i ruže” (TV, 1999) – Smilja Kozoderović
  • “Mejdan Simeuna Đaka” (TV, 1999) – Naja
  • “Proputovanje” (1999) – Komšinica Vera (segment „Srebrni metak“)

2000 – e

  • “Normalni ljudi” (2001)
  • “Sve je za ljude” (2001) – Sudija
  • “Zona Zamfirova” (2002) – Taska
  • “O štetnosti duvana” (2004)
  • “Skela” (TV, 2004) – Nevesta III
  • “Jelena” (TV serija, 2004) – Mira
  • “Lift” (serija, 2004) – Miličevićeva supruga
  • “Bergmanova sonata” (TV, 2005) – Šarlota
  • “Zvezde ljubavi” (2005)
  • “Ljubav, navika, panika” (serija, 2005) – Hancova žena
  • “Naša mala klinika” (serija, 2008) – Gospođa Dijamante
  • “Budilnik” (2008)
  • “Gorki plodovi” (2008) – Stanodavka
  • “Kuku, Vasa” (serija, 2009) – Emilija
  • “Greh njene majke” (TV serija, 2009-2010) – Kuma Anica
  • “Nepobedivo srce” (TV serija, 2011) – gazdarica Mara
  • “Tesna koža 5” (2014) – Persida Pantić
  • “Otvoreni kavez” (2015) – Ruža

Pozorište

  • Hani (E. Olbi, “Ko se boji Virdžinije Vulf”), Atelje 212
  • Glorija (M. Šizgal, “Tigar”), Atelje 212
  • Mileva (A. Popović, “Krmeći kas”), Atelje 212
  • Gospava (Lj. Simović, “Čudo u Šarganu”), Atelje 212
  • Ludmila (N. Romčević, “Grobljanska”), Zvezdara teatar
  • Baronica Šteten (E. fon Horvat, “Kod lepog izgleda”), Atelje 212
  • Mir–Jam (M. Jakovljević–B. Mihailović, “Ranjeni orao”), Atelje 212
  • Žuta (G. Mihić, “Žuta”), Atelje 212
  • Julija (B. Pekić, “Korešpodencija”), Atelje 212
  • Patricija (Ž. Anuj, “Ženski orkestar”), Atelje 212
  • Valerija (E. fon Horvat, “Priče iz Bečke šume”), Atelje 212
  • Frigajet (V. Rabadan, “Kad je žena nema”), Atelje 212
  • Sekretarica (T. Ruževič, “Kartoteka”), Atelje 212
  • Hana (P. O. Enkvist, “Iz života kišnih glista”), Atelje 212
  • Majka (A. Adamov, “Slučaj profesora Tarana”), Atelje 212
  • Sara (H. Pinter, “Ljubavnik”), Atelje 212
  • Rozika (A. Popović, “Razvojni put Bore Šnajdera”), Atelje 212
  • Beatrisa (A. Vesker, “Četiri godišnja doba”), Atelje 212
  • Kneginja Himalaji (V. Gombrovič, “Opereta”), Atelje 212
  • Zorka (D. Mihajlović, “Žene”), Atelje 212
  • Zorka Tucaković (B. Ljumović, “Bonton ili kako se ponašati prema osobama suprotnog pola”), Atelje 212
  • Karla (R. Patrik, “Kenedijeva deca”), Atelje 212
  • Stepanida (V. Aksjonov, “Čaplja”), Atelje 212
  • Katarina (L. Nuren, “Demoni”), Atelje 212
  • Trudna Vasiljka (A. Popović, “Mravlji metež”), Atelje 212
  • Meg Folan (M. Makdona, “Lepotica Linejna”), Atelje 212
  • Helena (H. Ibsen, “Aveti”), Atelje 212
  • Šarlota (I. Bergman, “Bergmanova sonata”), Narodno pozorište u Beogradu
  • Tijana (S. Kovačević, “Velika drama”), Narodno pozorište u Beogradu
  • Meri (J. O’Nil, “Dugo putovanje u noć”), Atelje 212
  • Žanka (M. Ilić, “Žanka”), Slavija teatar
  • (A. P. Čehov, “Tri sestre”), Bitef teatar
  • Zora Šišarka (A. Popović, “Plej Popović”), Atelje 212
  • Majka (S. Kovačević, “Janez”), Narodno pozorište u Beogradu
  • Žena (M. Marković/A. Nikolić, “Da nam živi, živi rad”), Atelje 212
  • Pevačica (R. Harvud, “Kvartet”), Madlenianum
  • Gospođa (M. Momčilović, “Sedam i po”), Atelje 212
  • Gospođa Bernhard (V. Moberg, “Sudija”), Narodno pozorište u Beogradu