Danilo Lazović film

Ko je bio Danilo Lazović?

Danilo Lazović je bio istaknuti srpski i jugoslovenski glumac. Njegove brojne uloge na filmu, televiziji i pozornici, obeležila je njegovu karijeru koja će zauvek ostati zapamćena u srpskoj kulturi. 

Ovaj članak će istražiti život i doprinos Danila Lazovića svetu glume, osvetljavajući njegove najznačajnije trenutke i nasleđe koje je ostavio iza sebe.

Rani život i obrazovanje

Danilo Lazović rođen je 25. novembra 1951. godine u mestu Brodarovo, a njegova rana mladost vezana je za Priboj. Završio je gimnaziju u Priboju, gde je verovatno počela da se rađa njegova strast prema glumi. 

Nakon završetka srednje škole, Lazović je odlučio slediti svoje umetničke ambicije i upisao se na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Godine 1974. stekao je diplomu iz glume na ovoj prestižnoj instituciji, označivši početak svoje profesionalne karijere u svetu umetnosti.

Pozorišna karijera

Danilo Lazović je svoju izvanrednu glumačku karijeru gradio kao član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je ostvario značajne uloge sve do 2001. godine. Međutim, njegov talent nije se zaustavio samo na ovoj prestižnoj sceni. Lazović je igrao i na mnogim drugim pozorišnim daskama, uključujući čuvene Atelje 212 i Zvezdara teatar.

Naročito treba istaći njegovo izuzetno prisustvo na sceni Zvezdara teatra, gde je odigrao blizu šest stotina predstava, ostavivši neizbrisiv pečat. Među tim predstavama se izdvajaju Kovačevićeva “Klaustrofobična komedija” i Pavlovićeva “Mala”, koja je kasnije dobila i filmsku verziju. Lazović je svojim maestralnim izvođenjem uloga u ovim komadima osvojio srca publike.

Uloge u pozorištu

Među brojnim ulogama koje je ostvario u Narodnom pozorištu, izdvajaju se uloge u predstavama kao što: “Patka iz vrta kralja Gustava”, “Zvono za našeg profesora”, “Ruke Zane Marije”, “Međa vuka manitoga”, “Gospođa Olga” i “Nevojle zbog pameti”.

Njegova virtuoznost ogledala se i u ulogama kao što su Vuk u “Stanoje Glavaš”, Vladika Danilo u “Gorskom vijencu”, Gaj Julije Cezar u “Vergilijevoj smrti”, Lav Davidovič Bronštajn-Trocki u komadu “Lenjin, Staljin, Trocki”, Stari Perišić u “Kad su cvetale tikve” i mnoge druge.

 Filmska i televizijska karijera

Prva značajnija uloga u Danilovoj karijeri došla je u obliku TV serije “Otpisani” (1974), što je označilo njegov ulazak na veliku scenu. Međutim, njegov talenat brzo je privukao pažnju publike i kritike, čime je postao jedan od najpoznatijih i najomiljenijih domaćih dramskih umetnika.

U filmu i na pozornici, Danilo Lazović ostvario je niz nezaboravnih uloga. Jedna od najprepoznatljivijih bila je uloga Šćepana Šćekića u srpskoj TV seriji “Srećni ljudi” (1993—1996), što mu je donelo izuzetnu popularnost kako u Srbiji, tako i širom Balkana.

Njegova filmografija obuhvatala je brojne značajne filmove, među kojima su “Dvoboj za južnu prugu” (1978), “Laf u srcu” (1981), “Lazar” (1984), “Najbolji” (1989), “Poslednji krug u Monci” (1989), “Mala” (1991), “Tri karte za Holivud” (1993), i “Jagoda u supermarketu” (2003).

Takođe, Danilo Lazović se istakao i u brojnim TV serijama, uključujući “Bolji život” (1988), “Zaboravljeni” (1990), “Kraj dinastije Obrenović” (1994), “Porodično blago” (1998—2001) i “Stižu dolari” (2004—2005).

Lični život i politička karijera

Pored izvanredne glumačke karijere, Danilo Lazović je bio posvećen porodičnom životu. Iza sebe je ostavio suprugu Branku i četvoro dece: Jelenu, Vuka, Milenu i Miloša. Njegova porodica bila je važan deo njegovog života i podrške tokom njegove uspešne karijere.

Osim svoje prisutnosti na sceni, Danilo Lazović je imao i aktivnu ulogu u zajednici. Tokom devedesetih godina, bio je instruktor dobrovoljcima u bazi u Bubanj Potoku, što svedoči o njegovoj posvećenosti i doprinosu društvenim naporima.

Član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću

Takođe, Danilo Lazović je bio član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Svojim angažmanom pružao je doprinos razumevanju i istraživanju ključnih događaja tog vremena.

Lazović se takođe zalagao za promene u obrazovnom sistemu. Njegova podrška uvođenju seoskog vaspitanja u školama i obaveznom verskom obrazovanju kao predmetu pokazuje njegovu aktivnu ulogu u društvenim debatama i svojim stavovima o obrazovanju.

Februara 2006. godine, Danilo Lazović je govorio na mitingu Srpske radikalne stranke, iako nije bio njen član. U svojim izjavama isticao je važnost jedinstvene političke scene, veće posvećenosti crkvi i postavljanje srpskog kralja na presto, kako bi se, kako je verovao, spasao srpski narod.

Nagrade i priznanja

Danilo Lazović je tokom svoje karijere bio zasluženo nagrađivan za svoj izuzetan talenat i doprinos umetnosti. Neka od njegovih najprestižnijih priznanja uključuju:

• Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje (1989): Ova nagrada, nazvana po srpskom komediografu Jovanu Steriji Popoviću, dodeljuje se izvanrednim umetnicima za njihov doprinos pozorištu. Lazović je ovu nagradu primio kao priznanje za svoju izvanrednu glumačku veštinu.
• Statuetu “Ćuran” za najbolju ulogu u predstavi “Klaustrofobična komedija”: Ova nagrada posebno je značajna, jer je Lazović dobio priznanje za svoju ulogu u istaknutoj predstavi “Klaustrofobična komedija”. Ovaj trofej potvrđuje njegovu izvanrednu interpretaciju lika i prisustvo na pozornici.
• Arhijerejska zahvalnica od Srpske pravoslavne crkve u Gračanici: Pored svoje umetničke karijere, Lazović je bio nagrađivan i za svoj angažman izvan pozorišta. Srpska pravoslavna crkva dodelila mu je arhijerejsku zahvalnicu zbog njegove pomoći narodu koji živi na Kosovu i Metohiji. Ovo priznanje svedoči o njegovoj humanitarnoj angažovanosti i želji da pomogne zajednici.

Kraj života i sećanje

Danilo Lazović preminuo je 25. marta 2006. godine od srčanog udara. Njegova iznenadna smrt duboko je potresla srpsku umetničku zajednicu i njegove mnogobrojne obožavaoce.

Komemorativni skup održan je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu kako bi se odao počast ovom velikom umetniku. U skladu sa željom porodice, nije bilo govora tokom komemoracije. 

Danilo Lazović sahranjen je na Topčiderskom groblju uz prisustvo članova porodice, prijatelja, kolega i brojnih poštovalaca njegovog rada.

Danilo Lazović će zauvek ostati u sećanju kao izuzetan glumac, čiji je talenat i doprinos srpskoj umetnosti i kulturi neizbrisiv.

FAQ – najčešće postavljan pitanja

• Ko je bio Danilo Lazović? Danilo Lazović bio je istaknuti srpski i jugoslovenski glumac, poznat po svojim ulogama u filmu, televiziji i pozorištu, ostavivši trajno nasleđe u srpskoj kulturi.
• Kada i gde je rođen Danilo Lazović? Rođen je 25. novembra 1951. godine u Brodarovu, a njegova rana mladost bila je vezana za Priboj.
• Kakvo je bilo obrazovanje Danila Lazovića? Nakon završetka srednje škole u Priboju, upisao je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, diplomiravši 1974. godine.
• Koje su bile neke od zapaženih pozorišnih uloga Danila Lazovića? Lazović je imao značajne uloge u Narodnom pozorištu u Beogradu i drugim pozorištima kao što su Atelje 212 i Zvezdara teatar, uključujući predstave “Klaustrofobična komedija” i “Mala.”
• Možete li navesti neke od poznatih pozorišnih likova koje je tumačio Lazović? Njegove pamtljive uloge uključuju nastupe u “Patki iz vrta kralja Gustava,” “Zvonu za našeg profesora,” i “Gospođi Olgi,” među ostalima.
• Koja je bila prva značajna televizijska uloga Danila Lazovića? Njegov proboj bio je u TV seriji “Otpisani” 1974. godine.
• Koja uloga je Danilu Lazoviću donela široku popularnost? Njegova uloga Šćepana Šćekića u srpskoj TV seriji “Srećni ljudi” (1993—1996) donela mu je ogromnu popularnost.
• Kakav je bio doprinos Danila Lazovića van glume? Bio je angažovan u društvenim aktivnostima, uključujući ulogu instruktora dobrovoljcima i člana Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.
• Koje nagrade je primio Danilo Lazović? Dobio je nagrade poput Sterijine nagrade za glumu i statuetu “Ćuran” za ulogu u “Klaustrofobičnoj komediji.”
• Kada je preminuo Danilo Lazović? Preminuo je od srčanog udara 25. marta 2006. godine, a komemoracija je održana u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Spoljne reference:

• Danilo Lazović vikipedija

Filmografija

1970 – e

• Brze godine (TV) (1973)
• Košava (1974) – Žika, radnik na kranu
• Dimitrije Tucović (TV serija) (1974)
• Otpisani (serija) (1975) – Srba
• Na putu izdaje (mini-serija) (1976) – Gospodin Vuković, Ljotićevac
• Vrhovi Zelengore (1976) – komandir čete Dačo
• Morava 76 (serija) (1976)
• Hajka (1977) – Slobo
• Dvoboj za južnu prugu (1978) – Komesar
• Boško Buha (TV mini serija) (1978)
• Boško Buha (1978) – partizanski major
• Slučaj u tramvaju (TV) (1978) – Prvi agent
• Pupinove zvezde (TV) (1979) – Bil Norton
• Slom (serija) (1979) – Dušan Ličina
• Gospodin Dimković (TV) (1979) – Poručnik Ilija
• Drugarčine (1979) – Aca Džip

1980 – e

• Snovi, život, smrt Filipa Filipovića (1980) – Nikola Grulović
• Poseban tretman (1980) – Ćira
• Kraljevski voz (1981)
• Laf u srcu (1981) – Crnogorac
• Poslednji čin (serija) (1981) – Potpukovnik Lazić
• Slučaj Bogoljuba Savkovića Livca (1981)
• Savamala (1982) – Ratko Knežević
• Španac (1982) – Žikica Jovanović Španac
• Sablazan (1982) – Gane
• Ždrelo (1982)
• Venerijanska raja (1982) – poker igrač 1
• Dani AVNOJ-a (serija) (1983)
• Snohvatice (1983) – Novak Radonjić
• Pereat (1983)
• Rodoslov (TV) (1983)
• Igman ski marš (1983) – Crnogorac Nikola
• Timočka buna (1983) – Kralj Milan Obrenović
• Pješak u automobilu (serija) (1984)
• Lazar (1984) – Lazar stariji
• Jedna polovina dana (TV) (1985) – Komandir Bojić
• Crvena baraka (TV) (1985)
• Brisani prostor (serija) (1985) – Marko Vranac
• I to će proći (1985) – Čovek iz kafane
• Šest dana juna (1985) – Božo
• Svečana obaveza (TV) (1986) – Stariji vodnik Kubura Ibro
• Od zlata jabuka (1986) – Pavle Vukobrat
• Misija majora Atertona (serija) (1986) – Komandir čete
• Znamenite žene srpske prošlosti (1986) – Ljuba Nenadović
• Odlazak ratnika, povratak maršala (serija) (1986) – General Peko Dapčević
• Špadijer jedan život (1986) – Husnija
• Mladost umetnika (TV) (1987) – Josif Pančić
• Pogrešna procena (TV) (1987) – Aleksandar Ranković
• Mesto susreta Beograd (TV) (1987) – Novinar Stanić
• Vuk Karadžić (serija) (1987) – Stefan Karadžić
• Portret Ilije Pevca (serija) (1988) – Ilija Pevac
• Bolji život (serija) (1987—1988) – Šaban
• Čovjek koji je znao gdje je sjever a gdje jug (TV) (1989) – Hadži-Osmanović
• Krvopijci (1989) – Doktor Franc Golgovec
• Poslednji krug u Monci (1989) – Zatvorenik
• Krivda (TV) (1989) – Marko Petrović
• Najbolji (1989) – Kapetan Zarija Mali
• Stare granice očevog imanja (TV) (1989) – Vido

1990 – e

• Cubok (1990) – Stojan
• Jastuk groba mog (serija) (1990) – Jovan Drago Teodorović
• Početni udarac (1990) – Adam
• Zaboravljeni (serija) (1990) – Adam
• Pokojnik (TV) (1990) – Aljoša, građevinski radnik
• Klaustrofobična komedija (TV) (1990) – Milicioner Vule
• Sveti mesto (1990) – Doroš
• Boje slepila (TV) (1991) – Kapetan
• Sarajevske priče (serija) (1991) – Spomenkin otac Jovo
• Mala (1991) – Miodrag
• Raj (TV) (1993) – Major
• Tri karte za Holivud (1993) – Brica
• Suza i njene sestre (TV) (1993) – Tamarin otac
• Napadač (TV) (1993) – Inspektor u policiji
• Goli život (serija) (1994) – Komandir policije
• Teatar u Srba (serija) (1994)
• Kreni prema meni (TV) (1994) – Glomazić
• Nasleđe (TV) (1995) – Srećko
• Sve će to narod pozlatiti (TV) (1995) – Crnogorac
• Provalnik (TV) (1995) – Službenik
• Kraj dinastije Obrenović (serija) (1995) – Pukovnik Dimitrije Nikolić
• Danilo Lazović protiv Šćepana Šćekića (monodrama) (1996) – Šćepan Šćekić
• Ivan (TV) (1996) – Pavle
• Srećni ljudi (serija) (1993—1996) – Šćepan Šćekić
• Povratak lopova (1998) – Biđa
• Džandrljivi muž (TV) (1998) – General Jevrem
• Nepoznata otadžbina (monodrama) (1998) – Govori poeziju
• Porodično blago (serija) (1998—2002) – Bogoljub Gagić „Čerčil“
• Mejdani Simeuna Đaka (TV) (1999) – Iguman Partenija Davidović

2000 – e

• Tajna porodičnog blaga (2000) – Bogoljub Gagić „Čerčil“
• A sad adio (TV) (2000) – Bogoljub Gagić „Čerčil“
• Virtualna stvarnost (2001) – Petko
• Jagoda u supermarketu (2003) – Šef specijalaca
• Kazneni prostor 2 (serija) (2003) – Vlasnik kafića
• Stižu dolari (serija) (2004—2006) – Laka Jovanović „Gušter“