Predrag Živković Tozovac, rođen 22. januara 1936. godine u Kraljevu, bio je poznati srpski kompozitor, tekstopisac i pevač narodne muzike. Priznat po delima kao što su „Tražim novu ljubav“, „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“, „Mirjana“, „Čekala si me“, „Ne sviraj violinu“, Ovamo Cigani“, „Oči žene“, Prazna čaša“, „Jeremija“ i mnogi drugi; zauvek će ostati upamćen po bezvremenim melodijama koje je ostavio za sobom.
Rana karijera
Njegov izuzetan talenat za muziku prepoznali su njegovi roditelji kada je imao samo četiri godine. Sa deset godina već je počeo da svira harmoniku na svadbama i drugim proslavama. Dok je bio u Beogradu da bi diplomirao ekonomiju, brzo je postalo očigledno da će muzika biti njegov put a ne studije; tako je počeo da nastupa sa raznim orkestrima po gradu. U novembru 1965. godine stižu njegove prve objavljene pesme sa preko 20 albuma i 30 singlova tokom njegove karijere sve do 6. aprila 2021. godine – na današnji dan, nažalost, preminuo u Beogradu gde ga i danas pamtimo kao jednog od najomiljenijih srpskih muzičara ikada poznatih.
Širom bivše Jugoslavije i na mnogim drugim mestima širom sveta, uključujući Evropu, Ameriku, Kanadu i Australiju, izveo je brojne koncerte. Dobio je priznanja na nekoliko festivala kao što su „Beogradski savet”, „Pesme leta” i „Hit parada”. Radio-televizija Srbije (RTS) mu je na 60. rođendan dodelila nagradu Zlatni mikrofon za monumentalni doprinos muzici i priznanje za izuzetnu karijeru!
Porodica
Proslavljeni pevač Dragan Predrag Živković Tozovac rođen je 1936. godine od porodice Svetozara i Budimke, a njegov otac je imao nadimak Toza. Još od malih nogu nalazio je veliku radost u muzici; sa 5 godina, dok je večerao u kraljevačkom restoranu „Evropa“, čuo je pesmu „Golubice bela, što si nevesela“. Opčinjen njenom melodijom i tekstom – toliko da je zamolio tatu da zatraži još jedno ponavljanje – ovaj trenutak je označio početak Tozovčeve doživotne ljubavi prema muzici.
Ona je pristala, a kada se Predrag vratio kući, brzo je uspeo da savlada i nauči da svira pesmu na svojoj maloj harmonici – ostavivši roditelje zapanjenim. Nažalost, oktobra 1941. godine, nemačka vojska je sa hiljadama Kraljevčana tragično streljala Predragovog oca. Dečak je ostao bez oca, ali je imao neograničenu podršku majke i bake dok su se neumorno trudile da mu obezbede običan život uprkos nesrećnim okolnostima.
Po završetku osnovne škole, Tozovac se upisao u Kraljevačku gimnaziju. Ali njegova prava strast bila je negde drugde – bio je zaljubljen u golubove. Njegova učiteljica je tražila Budimkinu majku na poslu da bi je obavestila da Predrag drastično zaostaje u učenju i kada je video njene suze, to je uticalo na njega da se rastane sa svojim pernatim drugovima i pokušao da se koncentriše na prolaznu maturu. Potom se pokazalo da će Beograd biti idealna destinacija za sticanje diplome i na Ekonomskom fakultetu.
Neprimetno prelazeći od harmonikaša do kompozitora, ubrzo je završio Višu komercijalnu školu u Beogradu. Radeći sa istaknutim kompozitorima narodne muzike poput Baneta Popova, Duška Radetića i Dušana Karaklajića, njegovo stvaralaštvo cveta; stvarajući melodije koje su bile jedinstveno njegove i utirući put budućem uspehu.
Muzička karijera
U junu 1965. debitovao je sa svojim prvim EP-om na svetu. Na njemu su bile četiri pesme – “Ostavljena šuma”, “Oči pune tuge”, “Kad donesem bicikl” i “Jesen je stigla u naša sela” – sve je otpevao uz Narodni orkestar zadivljujuće muzike Žarka Milanovića. Njegov EP je odmah naišao na pohvale i divljenje slušalaca širom sveta!
Iste godine, Tozovčev fenomenalan nastup na Ilidžanskom festivalu narodne muzike sa „Momak Ibro gledao Fatu” i Beogradskom saboru sa „Često prođem pokraj tvoje kuće” i „Jutros rano devojčica”, rezultirao je izdavanjem dve njegove pesme. Usledila je diskografska kuća RTB koja je objavila EP sa numerama kao što su „Žar je naša ljubav lažna bila“, „Devojački san“ Vasilija Radojčića, uz Tozovčeve pesme – „Momak Ibro zagledao Fatu“ i „Momčadio čilo veselo“.
Godine 1966. objavljen je EP „Ljepa li si, Sarajčice mila“ sa ogromnim uspehom. Sadržao je četiri dueta; naslovnu pesmu i Tozovčevu kompoziciju još tri: „Ispod lipe kraj potoka“, „Zapeva mi, Šumadijo mila“ i emotivnu odu ljubavi – „Zašto te zavoleh“. Tekstove je napisao Milorad Mića Milutinović, a muziku je komponovao sam Tozovac. Duo je potom sarađivao sa pevačicom Silvanom Armenulić na njihovoj ploči iz 1967. godine objavljenoj u izdavačkoj kući Jugoslavija sa četiri nove pesme!
Iste godine izdaje zadivljujući EP za PGP sa pesmama kao što su „Izvor voda izvirala“, „Kad sunce nad Avalom grane“ i „Kakve su tvoje tužne oči“. Potom je oduševio publiku na Ilidžanskom festivalu pesmom „Violino ne sviraj“ pre nego što je objavio četiri nove himne: „A ja hoću, pa hoću“, „Nama brata dok ne rodi majka“, „U Moravu su cure zagazile“ i „Sviraj , sviraj harmoniko”.
Uz sve to, u ovaj projekat uključena su četiri očaravajuća dueta poput: „Što te nema moj jarane“, „Zajgraj kolo moje šareno“, „Devojčice garava“ i “Od devojke ništa draže”.
Sam je komponovao muziku, tekstove i aranžmane pre nego što ih je otpevao sa orkestrom. Januara 1970. godine snimio je četiri pesme: „Sviraj Ciganine“, „Kad odeš jednog dana“, narodnu pesmu „Lulo moja srebrom okovana“ uz Bačke Cigane i njegovu interpretaciju ciganske pesme „Te merav“ ).
Tri meseca kasnije izašao je njegov zajednički projekat pod nazivom EP sa duetima sa Predragom Cunetom Gojkovićem pod nazivom; “Zašto, zašto” i “Na rastanu poljubi me”. Nedugo zatim, Tozovac je objavio dva hita – “Ja sam lola” i “Vlajna”. Publika je podivljala zbog prvog izvođenja „Ja Sam lola” 1970. Očarao je publiku i kada je na drugom programu Radio Beograda pevao sa Lepom Lukićem, Mirom Vasiljević, Dragoslavom Genčićem, Nedeljkom Bilkićem i Cunetom Gojkovićem. njihovo izvođenje „Autobus Kolo” uz pratnju simfonijskog orkestra. Štaviše, Tozovac je uz Nadu Knežević i Cuneta izveo džez varijaciju koja je očarala njegove slušaoce.
Na Festivalu „Pesma leta `71” u Vranju izveo je popularni hit pod nazivom „Mirjana”. Kasnije te godine RTB je izdao EP sa ovom numerom i pesmom Vasilija Radojčića pod nazivom “Plači majko”. Arsen Dedić je u decembru u saradnji sa Plesnim orkestrom RTV Zagreb snimio svoju pesmu „Vlajna“ koja je uvrštena na njihov isti EP. Prikazana je i inspirativna kompozicija „Kad bi svi ljudi na svijetu“.
Njegova obrada „Ajde Kato, ajde zlato“ i „Donesi vina krčmarice“ stekla je ogromnu popularnost među fanovima. Pevač je februara 1972. doneo niz remek-dela među kojima su “Šumadinac”, “Krčmo stara”, “Siromah sam, ali volim da živim”, „Živim od danas do sutra“. Na godišnjem festivalu Pesma leta očarao je publiku sa njegove pesme poput “Oči jedne žene“ i „Mala Vranjanka“ koje i četiri decenije kasnije ostaju omiljene mnogima; konkretan dokaz da je svaka numera imala neuporediv kvalitet!
Pesma “Jeremija” doživela je veliki uspeh, a zbog okarakterisanja kao četničke od strane tadašnje jugoslovenske vlasti, proteran je iz Jugoslavije. Ostao je kod prijatelja u Nemačkoj dve godine pre nego što se na kraju vratio kući samo da bi mu oduzeli pasoš. Uprkos ovoj prepreci, njegova popularnost je ostala netaknuta; po povratku u Jugoslaviju već se etablirao na njihovoj „crnoj listi“, ali je ipak nastavio da nastupa. Godine 1973. objavljene su neke od njegovih najznačajnijih pesama: „Skitnica sam majko“, „Oj Lazare“, „Beskućnik sam“, „Putevi se naši razilaze“, „Mađarica“ i na kraju „Dozvoli mi da te zaboravim“.
Predrag Živković Tozovac je 8. marta, na Međunarodni dan žena, svim damama posvetio pesmu “Tebi na dar”. Njegov album na kome se nalazilo dvanaest njegovih najpoznatijih pesama objavio je PGP 1974. godine i uključivao je pesme poput „Vlajna“, „Mirjana“ i mnoge druge. Iste godine je na Skupštini Beograda predstavio novu numeru pod nazivom „Noć je tiha“, pre nego što je snimio druge klasike kao što su „Neznanka“, „Lijepi su Mostar dućani“ i drugi.
1975. godine sarađuje sa Ansamblom Radojka na snimanju kompozicije Dragana Tokovića pod nazivom „Mesečina, mesečina“ za njihovu publiku širom sveta! Iste godine, njegova saradnja sa Mićom Milutinovićem donela je pesmu “Zašto te zavoleh”, a kasnije se udružio sa Draganom Tokovićem na numeri “Zorice, Zorule” koju je objavio Studio B 1975. Tozovac je nastavio da snima četiri singla: „Nevernica“, „Pesma rodnom gradu“, „Život je lep“ i „Čvorak“. Pored toga, predstavio se na Hit paradi `76 pevajući obradu pesme „Ne čekaj me majko“.
Iste godine objavio je brojne hit singlove među kojima su „Život sam životu dao“, „Sretoh jednom plave oči“ i „Laku noć prijatelji“. Sledeće, 1977. godine, starogradska izdavačka kuća Diskos je predstavila njegov dugo očekivani drugi studijski album sa 12 njegovih najomiljenijih pesama. Na njemu su bili klasici kao što su: „Donesi vina Krčmarice“, „Moj Milane“, „Ajde Kato“, „Ajde Zlato“ između nekoliko drugih.
Dve godine kasnije 1979. udružio se sa Prijateljima i ansamblom Žarka Milankovića Škule „Zlatne strune“ za album koji je predstavio šest njegovih originalnih pesama plus tri narodna dela. Dve godine nakon svog četvrtog studijskog albuma, producirao je svoj peti. Na njemu je bio kultni „Leno Magdaleno“ sa stihovima Aleksandra Saše Paunovića i muzikom koju je komponovao Tozovac.
Život
U detinjstvu se suočio sa razornim gubitkom oca, a u nemogućnosti da napreduje neko vreme, mladi Predrag je u svom rodnom gradu završio osnovnu školu i srednju školu. Kasnije je pohađao višu komercijalnu školu u Beogradu gde je od ranog detinjstva razvio poštovanje za muziku; ovaj talenat su primetili njegovi roditelji koji su odlučili da ulože u časove harmonike, bubnjeva i trube što mu je omogućilo da dodatno usavrši ove veštine.
Njegova voljena harmonika dovela ga je do toga da svira sa brojnim orkestrima ui oko prestonice, što je rezultiralo njenom rastućom popularnošću od kasnih šezdesetih do ranih sedamdesetih. Ne samo da je prisustvovao nekoliko festivala, već je na tom putu osvojio i velika priznanja. U svojim mlađim danima, bio je poznat po tome što je bio srcelomac i slobodan duh; uprkos tome što je imao dva sina iz nedozvoljenih veza, brak mu se nikada nije dogodio.
Tozovac priznaje da je gajio duboku ljubav prema Mirjani, pa čak i napisao pesmu u njenu čast. Međutim, više od 35 godina njegovo srce je posvećeno Emiliji – ili Mimi kako je on zove – koja je dve decenije mlađa od njega.Njegova veza sa Mimom prevazilazi samo ljubav – to je sveobuhvatna veza emocija za razliku od bilo koje druge vrste.
Tozovac je pre nekoliko godina objavio „Poeziju”, kompilaciju svojih najdragocenijih dela. Zbirku je štampao Tanasije Katanić iz kragujevačke Prizme i ceo iznos poklonio je prisutnima na jednoj od predstava svog beogradskog Sava centra. Dajući pronicljiv predgovor za knjigu, Milovan Vitezović je zaključio da su to pesme nastale kada je Tozovac bio sam — a ne u našem prisustvu.
Vest o smrti neverovatnog pevača objavili su lokalni izvori 6. aprila 2021. godine. Potvrda njegovog kuma beogradskim novinama zapečatila je tragični događaj. Tri dana kasnije, sahranjen je na Novom groblju u Beogradu uz „Jesen u mom sokaku“ u čast njegovog sahranjivanja u Aleji zaslužnih građana.