Ko je Mladen Mrdalj?
Mladen Mrdalj je srpski politički analitičar i doktor političkih nauka. Radi kao predavač na Univerzitetu Vebster. Rođen je 1980. godine u Novim Banovcima. Živi i radi između Amerike i Srbije. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zatim je završio Fakultet bezbednosti u istom gradu. Doktorirao je na Univerzitetu Nortistern u Bostonu. Do kraja 2015. godine predavao je tamo. Radio je u Centru za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Bio je politički analitičar u kompaniji „Brasidas Group“. Predavao je i na Visokoj školi strukovnih studija za ekonomiju i upravu. Takođe je bio predavač na Univerzitetu „BURCH“ u Sarajevu. Od avgusta 2020. godine predaje na Univerzitetu Vebster.
Rani život i obrazovanje
Mladen Mrdalj je rođen 1980. godine u Novim Banovcima. Njegov otac je došao iz Knina tokom šezdesetih. Mladen je dobio ime po želji svoje majke, poznatog doktora. Završio je osnovnu školu i gimnaziju u svom rodnom mestu. U mladosti je, inspirisan stripovima, želeo da postane arheolog. Međutim, rat u bivšoj Jugoslaviji promenio je njegove planove. Po uzoru na rođake, Mladen je razmišljao o vojničkoj karijeri. Kasnije je shvatio da politika igra veliku ulogu u životima ljudi. Odlučio je da se bavi političkim naukama umesto vojničke karijere.
Mladen nije smatrao da je “materijal za političara” i želeo je da studira politikologiju. Ipak, izabrao je pravo na Univerzitetu u Beogradu zbog boljih izgleda za zapošljavanje. Tokom studija, više ga je zanimalo učestvovanje u treninzima i obukama u inostranstvu. Proveo je preko dve godine putujući, a za to vreme nije položio ni jedan ispit. Tokom 2006. godine, boravio je na Univerzitetu Džordžtaun kao asistent američkom ambasadoru u Vatikanu. Tamo se bavio pitanjem položaja Srba na Kosovu.
Po povratku u Srbiju, Mladen se prijavio u vojsku, ali je ubrzo shvatio da želi da se bavi drugačijim poslovima. Diplomirao je pravo iz kasarne 2006. godine. Nakon toga, pokušao je da se zaposli u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Shvativši da BIA ne radi poslove koji ga zanimaju, započeo je rad u advokatskoj kancelariji. Upisao je i Fakultet bezbednosti, koji je završio 2009. godine, kako bi mogao da aplicira za doktorat u inostranstvu. Na kraju je otišao u Boston na Univerzitet Nortistern, gde je doktorirao 2015. godine na temu raspada Jugoslavije posle Hladnog rata.
Karijera
Mladen Mrdalj je nakon doktorata na Univerzitetu Nortistern nastavio da obogaćuje akademsku zajednicu svojim radom. Kao asistent, učestvovao je u predavanjima iz međunarodnih odnosa, uporedne politike, globalizacije, kao i međunarodnih sukoba i pregovora. Njegova sposobnost da teorijsko znanje prenese na praktične primere dovela ga je do kreiranja letnjeg semestra osnovnih studija, tokom kojeg je vodio američke studente na Balkan, predstavljajući im kompleksnost regiona.
Od 2010. godine, Mrdalj je bio ključan u osmišljavanju i vođenju programa “Dijalog civilizacija”, koji studentima sa severoistoka Amerike približava zapadni Balkan kroz interakciju s lokalnim institucijama, političarima i aktivistima. Ovaj program im je pružao uvid u etnonacionalizam, obnovu posle konflikata i proces integracije u Evropsku uniju. Njegova posvećenost ovom programu dovela je do podrške Humanističkog centra Univerziteta Nortistern 2012. godine za osnivanje istraživačke grupe fokusirane na međunarodne izvore domaćih političkih sukoba.
Krajem 2015. i početkom 2016. godine, Mrdalj je radio u Centru za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) u Beogradu. Istraživao je uticaj izbegličke krize na Bliskom istoku na Balkan, između ostalog, analizirajući vesti i vodeći radionice. Njegov angažman u “Brasidas Group” kao politički analitičar, a zatim i predavačka pozicija na Visokoj školi strukovnih studija za ekonomiju i upravu te na privatnom univerzitetu „BURCH“ u Sarajevu, dodatno su obogatili njegovo profesionalno iskustvo.
Mrdaljeva karijera odražava njegovu duboku posvećenost unapređenju razumevanja međunarodnih odnosa, sa posebnim fokusom na civilno-vojne odnose, međunarodnu bezbednost, ideologiju jugoslovenstva, balkansku politiku i odnose među Amerikom, Evropskom unijom i Rusijom. Njegovo znanje i iskustvo često su traženi u televizijskim emisijama, gde deli analize političkih i društvenih dešavanja.
Lični život
Mladen Mrdalj uživa u čitanju, košarci i genealogiji, što odražava njegovu širinu interesa i posvećenost učenju i istraživanju i izvan profesionalnog konteksta. Još kao gimnazijalac započeo je istraživanje svog porekla, otkrivajući da njegova porodica potiče iz crnogorskog plemena Vasojevića. Ovo otkriće nije samo doprinelo njegovom razumevanju sopstvenih korena, već je u njemu probudilo strast prema genealogiji kao načinu da se poveže sa svojom kulturnom i istorijskom baštinom. Njegova genealoška istraživanja takođe su otkrila da ima pretka muslimanske veroispovesti, što dodatno naglašava kompleksnost i bogatstvo njegovog porodičnog nasleđa. Ova lična istraživanja doprinose Mrdaljevoj dubljoj povezanosti sa regionalnom istorijom i različitostima unutar nje.
Rio Tinto
Mladen Mrdalj, politikolog, upozoravao je na potencijalnu zloupotrebu vlasti u Srbiji u vezi sa projektima kao što je iskopavanje litijuma. Mrdalj je tvrdio da vlasti nisu odustale od projekta Jadar, uprkos javnim najavama suprotnog. Njegova zabrinutost proizašla je iz načina na koji je Skupština, pod kontrolom vladajuće stranke, mogla manipulisati raspravom i medijskim izveštavanjem, pretvarajući legitimnu političku debatu u ono što je on opisivao kao “političku splačinu”. Ovaj proces uključivao je predstavljanje informacija na način koji je vlastima odgovarao, često koristeći kontrolisane medije kako bi oblikovali javno mnjenje.
Mrdalj je predložio obavezujući referendum kao sredstvo kojim bi se omogućilo građanima da direktno izraze svoj stav o ovako značajnim pitanjima. U Srbiji, referendum je postao obavezujući na zahtev 100 hiljada glasača, što Skupštini nije dozvoljavalo da ga jednostavno odbaci. Takav pristup bi, prema njegovom mišljenju, mogao vratiti moć u ruke naroda, garantujući da se odluke koje značajno utiču na zajednicu donose transparentno i u skladu sa voljom građana.
Dalje, Mrdalj je izražavao zabrinutost za demokratski integritet zemlje, ukazujući na izmene Krivičnog zakonika koje bi mogle omogućiti vlastima da šire pritiskaju političke disidente i nezadovoljnike. Ovo je ukazivalo na potencijalno skliznuće ka autoritarizmu, gde su vlasti koristile svoje resurse da ograniče političke slobode i potisnu bilo kakav oblik opozicije ili kritike.
Mrdalj je naglasio da je, u slučaju masovnih protesta protiv ovakvih projekata, bilo moguće da vlast odgovori represijom, što bi moglo dovesti do daljeg erodiranja poverenja javnosti u politički sistem. Ovaj scenario nije bio samo teoretska mogućnost, već realna opasnost koja bi mogla imati dalekosežne posledice za političku stabilnost i društveni mir u zemlji.
FAQ -najčešće postavljana pitanja
- Ko je Mladen Mrdalj? Mladen Mrdalj je politikolog iz Srbije. Poznat je po svojim istraživanjima i analizama u oblasti međunarodnih odnosa i političke dinamike na Balkanu.
- Zašto Mladen Mrdalj smatra da vlasti nisu odustale od projekta Jadar? Mrdalj tvrdi da, uprkos javnim izjavama, vlasti nisu odustale jer kontinuirano pokušavaju da nađu način kako da projekt predstave javnosti na prihvatljiv način.
- Kakav je Mrdaljev predlog za rešavanje situacije oko iskopavanja litijuma? Mrdalj predlaže organizovanje obavezujućeg referenduma, gde bi građani direktno izrazili svoj stav o projektu, što bi povećalo transparentnost i uključilo javnost u donošenje odluka.
- Kakve posledice Mrdalj predviđa ako vlast ignoriše volju naroda izraženu na referendumu? Prema Mrdalju, ignorisanje rezultata referenduma moglo bi dovesti do političke krize i potencijalnih protesta, što bi moglo destabilizovati političku situaciju u zemlji.
Za kraj
Mladen Mrdalj, kroz svoju akademsku karijeru i javno izražene stavove, profilisao se kao oštar kritičar trenutnih političkih praksi u Srbiji, posebno kada su u pitanju upravljanje prirodnim resursima i demokratske procedure. Njegovo angažovanje na Univerzitetu Nortistern i drugim institucijama, kao i njegovo vođenje programa koji povezuje američke studente sa Balkanom, pokazuju njegovu duboku posvećenost obrazovanju i međunarodnim odnosima. Istovremeno, Mrdaljeva kritika nedostatka transparentnosti i manipulacija u političkim procesima, uz predlog za uvođenje obavezujućeg referenduma, reflektuje njegovu borbu za veće uključivanje građana u odlučivanje.