Ruski pisac Lav Tolstoj napisao je hvaljene romane „Rat i mir“, „Ana Karenjina“ i „Smrt Ivana Iljiča“ i svrstava se među najbolje svetske pisce.
Ko je bio Lav Tolstoj?
Šezdesetih godina dvadesetog veka ruski pisac Lav Tolstoj napisao je svoj prvi veliki roman “Rat i mir”. Godine 1873. Tolstoj je počeo da radi na drugom od svojih najpoznatijih romana, “Ana Karenjina”. Nastavio je da piše beletristiku tokom 1880-ih i 1890-ih. Jedno od njegovih najuspešnijih kasnijih dela bila je “Smrt Ivana Iljiča”.
Rani život
Pisac Lav Tolstoj rođen je 9. septembra 1828. na imanju svoje porodice, Jasnoj Poljani, u Tulskoj guberniji Rusije. Bio je najmlađi od četiri dečaka rođena u tom domaćinstvu. Kada je Tolstojeva majka umrla 1830. godine, brigu o deci preuzeo je očev rođak. Kada je njihov otac, grof Nikolaj Tolstoj, umro samo sedam godina kasnije, njihova tetka dobija starateljstvo nad njim i drugom decom. Nakon tetkine smrti, Tolstoj i njegova braća i sestre sele se kod druge tetke u Kazanj u Rusiji. Iako je Tolstoj u ranoj mladosti doživeo mnogo gubitaka, kasnije će u svom pisanju idealizovati svoja sećanja iz detinjstva.
Osnovno obrazovanje Tolstoj je stekao kod kuće, u rukama francuskih i nemačkih učitelja. Godine 1843. upisuje program orijentalnih jezika na Univerzitetu u Kazanju. Tu Tolstoj nikako ne uspeva da se istakne kao student. Njegove niske ocene ga primoravaju da pređe na lakši pravni program. Sklon preteranim zabavama, Tolstojna kraju napušta Univerzitet u Kazanju 1847, bez da je diplomirao. Vraća se na imanje svojih roditelja, gde se trudi da postane farmer. Pokušao je da predvodi kmetove i zemljoradnike, ali je previše često bio odsutan u posećujući Tulu i Moskvu. Njegov pokušaj da postane farmer ubrzo se pokazao neuspešnim. Međutim, uspeo je da preusmeri svoju energiju na vođenje dnevnika – početak doživotne navike koja će inspirisati veći deo njegove fikcije.
Dok je Tolstoj životario na farmi, njegov stariji brat Nikolaj dolazi u posetu nakon vojnog odsustva. Nikolaj je ubeđuje Tolstoja da se pridruži vojsci kao junker, južno u Kavkaskim planinama, gde je i sam Nikolaj bio stacioniran. Nakon što je pristao i služio vojsku, Tolstoj je prelazi u Sevastopolj u Ukrajini u novembru 1854, gde se bori u Krimskom ratu do avgusta 1855.
Početci
Tokom vojnog perioda, dok je bio junker u vojsci, radio na autobiografskoj priči pod nazivom “Detinjstvo”. U njemu je piše o svojim najlepšim uspomenama iz detinjstva. Godine 1852. Tolstoj skicu šalje u The Contemporari, najpopularniji časopis tog vremena. Priča je biva željno prihvaćena i postaje Tolstojevo prvo objavljeno delo.
Nakon završetka Detinjstva, Tolstoj je počinje da piše o svom svakodnevnom životu na vojnoj ispostavi na Kavkazu. Međutim, delo pod naslovom “Kozaci” završava tek 1862. godine, nakon što je već napustio vojsku.
Tolstoj je ipak uspeva da nastavi da piše tokom bitke u Krimskom ratu. Za to vreme komponuje “Dečaštvo (1854)”, nastavak “Detinjstva”, drugu knjigu u onome što je trebalo da postane Tolstojeva autobiografska trilogija. U jeku Krimskog rata, Tolstoj takođe izražava svoje stavove o upadljivim protivrečnostima rata kroz trodelnu seriju “Sevastopoljske pripovetke”. U drugoj knjizi Sevastopoljskih priča, Tolstoj je eksperimentisao sa relativno novom tehnikom pisanja: Deo priče je predstavljen u obliku vojničkog toka svesti.
Kada se Krimski rat završio i Tolstoj je napustio vojsku, vraća se u Rusiju. U domovini, pisac u usponu kakav je tada bio Leo veoma je tražen na književnoj sceni Sankt Peterburga. Tvrdoglav i arogantan, Tolstoj odbija da se udruži sa bilo kojom posebnom intelektualnom školom mišljenja. Proglašavajući se anarhistom, odlazi u Pariz 1857. On tamo kocka sav svoj novac koji je imao i primoran je da se vrati kući u Rusiju. Uspeva da objavi “Mladost”, treći deo svoje autobiografske trilogije, 1857. godine.
Još u Rusiji 1862. godine, Tolstoj piše prvi od 12 izdanja časopisa Jasnaja Poljana, oženivši se iste godine sa ćerkom lekara Sofijom Andrejevnom Bers.
Knjige
‘Rat i mir’
Boraveći u Jasnoj Poljani sa svojom ženom i decom, Tolstoj je veći deo 1860-ih proveo trudeći se da napiše svoj prvi veliki roman, “Rat i mir”. Deo romana je prvi put objavljen u Ruskom glasniku 1865. godine, pod naslovom „Godina 1805.“. Do 1868. objavljuje još tri poglavlja i godinu dana kasnije, roman biva završen. I kritičari i javnost bruje o istorijskim prikazima romana o Napoleonovim ratovima, u kombinaciji sa promišljenim razvojem realističnih, ali izmišljenih likova. Roman je takođe jedinstveno uključio tri dugačka eseja koji satiruju zakone istorije. Među idejama koje Tolstoj veliča u Ratu i miru je verovanje da kvalitet i smisao nečijeg života uglavnom proizilaze iz njegovih svakodnevnih aktivnosti.
Nakon uspeha Rata i mira, 1873. Tolstoj počinje da radi na drugom od svojih najpoznatijih romana, “Ana Karenjina”. Poput Rata i mira, “Ana Karenjina” je fikcionalizovala neke biografske događaje iz Tolstojevog života, što je posebno bilo evidentno u romansi likova Kiti i Levina, za čiji odnos se kaže da podseća na Tolstojevo udvaranje sa sopstvenom ženom.
Prva rečenica Ane Karenjine je među najpoznatijim stihovima knjige: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način“. Ana Karenjina je objavljivana periodično od 1873. do 1877. godine, uz velike pohvale kritika i javnosti. Honorari koje je Tolstoj zaradio od romana doprineli su njegovom brzom rastućem bogatstvu.
Filozofija, versko preobraćenje
Uprkos uspehu Ane Karenjine, nakon završetka romana, Tolstoj doživljava duhovnu krizu i muči se sa depresijom. Boreći se da otkrije smisao života, Tolstoj prvo odlazi u Rusku pravoslavnu crkvu, ali tamo ne nalazi odgovore koje je tražio. Počinje da veruje da su hrišćanske crkve korumpirane i, umesto organizovane religije, razvija svoja uverenja. Odlučuje da izrazi ta uverenja osnivanjem nove publikacije pod nazivom “Posrednik” 1883. godine.
Kao posledica prihvatanja njegovih nekonvencionalnih — i stoga kontroverznih — duhovnih uverenja, Tolstoja odbacuje Ruska pravoslavna crkva. Čak ga posmatraju šalju tajnu policiju da ga prati. Tolstoj odjednom želi da pokloni sav novac koji je zaradio, njegova žena ipak oštro protivila tome. Neslaganje im je ozbiljno narušavalo brak sve dok Tolstoj nevoljno nije pristao na kompromis: pristao je da svojoj ženi dodeli autorska prava — na sve svoje radove pre 1881.
Kasnija dela – fikcija
‘Smrt Ivana Iljiča’
Pored svojih religioznih traktata, Tolstojnastavlja da piše beletristiku tokom 1880-ih i 1890-ih. Među žanrovima njegovih kasnijih dela bili su moralne priče i realistička fantastika. Jedno od njegovih najuspešnijih kasnijih dela bila je novela “Smrt Ivana Iljiča”, napisana 1886. U Ivanu Iljiču, glavni lik se bori da se uhvati u koštac sa svojom predstojećom smrću. Naslovni lik, Ivan Iljič, dolazi do zastrašujuće spoznaje da je protraćio život na trivijalne stvari, ali ta spoznaja dolazi prekasno.
Godine 1898. Tolstoj je napisao Oca Sergija, beletristično delo u kome izgleda da kritikuje uverenja koja je razvio nakon svog duhovnog obraćenja. Sledeće godine napisao je svoj treći duži roman “Vaskrsenje”. Iako je delo dobilo neke pohvale, teško da je pariralo uspehu i priznanju njegovih prethodnih romana. Ostala Tolstojeva kasna dela uključuju eseje o umetnosti, satiričnu dramu “Živi leš” koju je napisao 1890. godine i novelu “Hadži-Murat” (napisanu 1904.), koja je otkrivena i objavljena nakon njegove smrti.
Pozne godine Leovog života
Tokom poslednjih 30 godina svog života, Tolstoj se etablirao kao moralni i religiozni vođa. Njegove ideje o nenasilnom otporu zlu uticale su na društvenog vođu Mahatmu Gandija.
Takođe tokom svojih kasnijih godina, Tolstoj je požnjeo nagrade međunarodnog priznanja. Ipak, i dalje se borio da pomiri svoja duhovna uverenja sa tenzijama koje su stvarali u njegovom porodičnom životu.
Njegova supruga ne samo da se nije slagala sa njegovim učenjem, već je takođe nevoljno ugošćavala njegove učenike, koji su redovno posećivali Tolstoja na porodičnom imanju. Njihov problematični brak postao je poznat u štampi. Želeći da izbegne rastuću ogorčenost svoje žene, oktobra 1910. Tolstoj, njegova ćerka Aleksandra i njegov lekar, dr Dušan P. Makovitski, krenuli su na hodočašće. Ceneći svoju privatnost, putovali su inkognito, nadajući se da će izbeći štampu, ali bezuspešno.
Smrt i nasleđe
Nažalost, hodočašće se pokazalo previše napornim za ostarjelog romanopisca. U novembru 1910., upravnik železničke stanice u Astapovu, Rusija, otvara svoj dom Tolstoju, dozvoljavajući bolesnom piscu da se odmori. Tolstoj tu umire ubrzo nakon toga, 20. novembra 1910.
Sahranjen je na porodičnom imanju, Jasnaja Poljana, u Tulskoj guberniji, gde je Tolstoj izgubio toliko voljenih, ali je uspeo da izgradi tako lepa i trajna sećanja na svoje detinjstvo. Iza Tolstoja je ostala supruga i njihovo potomstvo od 8 dece. (Par je iznedrio ukupno 13 dece, ali samo 10 ih je preživelo u ranom detinjstvu.)
Do danas se Tolstojevi romani smatraju jednim od najboljih ostvarenja svetskih književnih dela. Rat i mir se, zapravo, često navodi kao najveći roman ikada napisan.