Siniša Mali politika

Ko je Siniša Mali?

Siniša Mali, rođen 25. avgusta 1972. u Beogradu, istaknuti je srpski političar i ekonomista koji trenutno obavlja dužnost ministra finansija. Njegova politička karijera obuhvata različite značajne pozicije koje su imale veliki uticaj na političku i ekonomsku scenu Srbije. Član je Srpske napredne stranke (SNS) i bio je predsednik Privremenog organa grada Beograda od 2013. do 2014. godine. Kao gradonačelnik Beograda, od 2014. do 2018. godine, Mali je bio u centru mnogih urbanističkih i ekonomskih projekata. Izabran je za potpredsednika SNS-a 2021. godine, što potvrđuje njegov stalni uticaj i prisustvo u vrhu srpske politike.

Obrazovanje

Siniša Mali je rođen 25. avgusta 1972. godine u Beogradu. Završio je osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju. Njegovo obrazovanje nastavio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tu je diplomirao, a zatim i magistrirao 1998. godine na temu promocije preduzeća kroz trgovačke izložbe. Uspeh u obrazovanju omogućio mu je da stekne Ron Brown stipendiju koja mu je pomogla da nastavi obrazovanje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na Washington University u St. Louisu, Mali je završio Master of Business Administration (MBA) 1999. godine, specijalizujući se za finansije. Tokom studija u SAD, radio je kao asistent na predmetima iz poslovnih finansija. Bio je nagrađen kao najbolji student u oblasti finansija.

Nakon povratka u Srbiju, Mali je 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, istražujući kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije. Nastavio je da se usavršava i 2017. godine završio Visoke studije bezbednosti i odbrane, najviši nivo obrazovanja u Vojsci Srbije. Dodatno, 2020. godine upisao je doktorske studije na Tehničkom univerzitetu u Košicama u Slovačkoj, gde je 2023. godine odbranio doktorat na temu ekonomskih efekata u Srbiji.

Mali je takođe nosilac titule Chartered Financial Analyst (CFA) i aktivan član više profesionalnih i poslovnih udruženja, uključujući CFA Institut, Serbian Business Angels Network, Fulbright Alumni Association of Serbia i British-Serbian Business Club. Poseduje i licencu portfoliо menadžera koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije.

Poslovna karijera

Siniša Mali započeo je svoju poslovnu karijeru u svetski priznatim firmama koje su mu pružile značajno iskustvo u finansijskom sektoru. Radio je u “Credit Suisse First Boston” u Njujorku unutar “Mergers & Acquisitions” grupe. Tamo je bio zadužen za poslove kupovine i prodaje preduzeća, kao i za restrukturiranje i konsolidaciju poslovne analize. Nakon toga, proveo je četiri godine u “Deloitte & Touche”. To je jedna od četiri najveće konsultantske firme na svetu. Tu je bio rukovodilac dve godine u Pragu i dve godine u Beogradu. Takođe je radio na poslovima privatizacije, kupovine i prodaje preduzeća, kao i na restrukturiranju i konsolidaciji.

Po povratku u Srbiju, u februaru 2001. godine, postavljen je za pomoćnika ministra za privatizaciju u sklopu Ministarstva za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije. Kasnije, sa osnivanjem Agencije za privatizaciju 17. jula iste godine, prešao je na poziciju direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala, gde je ostao sve do kraja 2003. godine. Početkom 2004. godine, osnovao je svoju kompaniju koja se bavi savetovanjem u oblasti konsolidacije poslovanja, finansijskog restrukturiranja i poboljšanja finansijskih performansi preduzeća.

Ovo razdoblje u njegovom životu bilo je ključno za razvijanje stručnosti koje će kasnije primeniti u svojoj političkoj karijeri, posebno u funkcijama koje su zahtevale duboko razumevanje ekonomskih i finansijskih procesa.

Politička karijera

Siniša Mali je svoju političku karijeru započeo 2001. godine kada je imenovan za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije. Ubrzo nakon toga prelazi u Agenciju za privatizaciju, gde je obavljao funkciju direktora Centra za tendersku privatizaciju sve do kraja 2003. godine. Ovo iskustvo poslužilo mu je kao odskočna daska za dalje napredovanje u političkoj karijeri.

Godine 2012, Mali je postavljen za ekonomskog savetnika prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, gde je učestvovao u pregovorima o važnim međunarodnim sporazumima. Njegova sposobnost u vođenju pregovora dovela je do njegovog imenovanja za predsednika Privremenog organa grada Beograda u novembru 2013, a nakon toga i za gradonačelnika Beograda u aprilu 2014. godine.

Tokom svog mandata kao gradonačelnik, Mali je pokrenuo niz značajnih projekata koji su imali za cilj unapređenje infrastrukture i finansijske stabilnosti grada. Među najistaknutijim projektima su bili „Beograd na vodi“, koji je predstavljao veliku urbanističku i investicionu inicijativu, kao i rekonstrukcija brojnih gradskih saobraćajnica, uključujući Trg Slavija i Bulevar oslobođenja. Pored infrastrukturnih projekata, inicirao je i finansijsku konsolidaciju, što je rezultiralo smanjenjem dugova grada i poboljšanjem kreditnog rejtinga.

U maju 2018. godine, Mali je preuzeo dužnost ministra finansija. Nastavio je sa reformama u cilju poboljšanja ekonomske situacije u zemlji. Njegove inicijative kao ministra obuhvatale su modernizaciju poreskog sistema, povećanje transparentnosti javnih finansija i unapređenje uslova za domaće i strane investitore. Mali je takođe aktivno učestvovao u međunarodnim financijskim pregovorima, što je dodatno potvrdilo njegovu ulogu kao ključnog ekonomskog stratega u vladi.

Plagirani doktorat

Jula 2014. godine, kontroverze oko autentičnosti doktorske disertacije Siniše Malog započele su objavom na veb-sajtu “Peščanik”, koji je doveo u pitanje originalnost njegovog rada​. Mali je tada izjavio da stoji iza svog rada, braneći njegovu autentičnost. Međutim, situacija se zakomplikovala kada je Simon Cyfert, glavni i odgovorni urednik časopisa “Organizacija i menadžment”, u januaru 2015. povukao Malijev rad zbog sličnosti sa disertacijom Stifanosa Hailemariama​​.

Nastavak kontroverze usledio je kroz detaljnu analizu akademika Dušana Teodorovića. On je Malijev rad okarakterisao kao “strašan plagijat” i izjavio da je ovim činom “ponižena akademska zajednica u Srbiji”​​. Formirana je komisija na Univerzitetu u Beogradu za preispitivanje originalnosti njegove disertacije. U martu 2019. godine zaključeno je da je disertacija autentičan doprinos naučnim shvatanjima i inovacijama. Međutim, Senat Univerziteta nije odmah dodelio zvanje doktora nauka Malom​​.

Situacija se dodatno komplikuje kada je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu u novembru 2019. godine proglasio njegovu disertaciju za plagijat. To je pokrenulo zahtev Senatu da potvrdi ovu odluku​. Ustavni sud Srbije je 2022. godine našao da su odredbe koje regulišu procedure odzimanja zvanja zbog povreda etičkog kodeksa neustavne, što implicira da bi Mali mogao povratiti svoj doktorat​. Konačno, u martu 2023. godine, Upravni sud je poništio odluku Senata Univerziteta o odzimanju doktorata. Time bi Malom trebalo da budu vraćeni diploma i doktorat.

“Beograd na vodi” i “Savamala”

Tokom mandata Siniše Malog kao gradonačelnika Beograda, započeta je realizacija kontroverznog projekta “Beograd na vodi”. Ovaj projekat je bio predmet brojnih kritika sa arhitektonskih, urbanističkih, ekonomskih i pravnih aspekata​​. Kontroverze su posebno eskalirale nakon incidenta u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, kada su u četvrti Savamala maskirane osobe srušile deo Hercegovačke ulice, bez odgovarajućeg naloga za rušenje​​. Građani prisutni tokom incidenta suočili su se sa oduzimanjem slobode i ličnih predmeta, a policija je navodno odbijala da reaguje na pozive građana, uz navode da su naređenja došla “s vrha”​.

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je 8. juna 2016. godine da su za rušenje odgovorni najviši organi gradske vlasti i najavio njihovu odgovornost​. U intervjuu objavljenom u februaru 2017. godine na portalu “KRIK”, Marija Mali, bivša supruga Siniše Malog, izjavila je da joj je Mali priznao učešće u organizaciji rušenja​. Mali je odbijao da odgovori na novinarska pitanja o tim tvrdnjama​.

Ovi događaji su pokrenuli seriju masovnih protesta organizovanih od strane inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”, sa zahtevima za Malijevu hitnu ostavku​​. I pored javnih poziva i protesta, nadležno tužilaštvo nije pokrenulo istragu o rušenju u Hercegovačkoj ulici. Niko iz gradske uprave nije smenjen zbog ovih događaja​. 

Sporna imovina

U oktobru 2015, istraživački portal “KRIK” razotkrio je da je Siniša Mali, koristeći ofšor kompanije, stekao 24 stana u bugarskom letovištu “Sveti Nikola”. Prema dokumentima, firme preko kojih je izvedena kupovina registrovane su na Britanskim Devičanskim Ostrvima, što omogućava izbegavanje većih poreza koji bi inače bili plaćeni u Srbiji. Iako je Mali tvrdio da je njegov potpis na dokumentima falsifikovan, nije pružio dokaze koji bi potkrepili njegovu tvrdnju. Kasnije, tokom skandala “Pandora Papers”, potvrđeno je Malijevo vlasništvo nad stanovima, pokazujući obim njegovih investicija u inostranstvu, koje uključuju i političke figure iz regiona poput Milo Đukanovića i Andreja Babiša. Ovaj slučaj osvetljava problematiku upravljanja privatnom imovinom od strane javnih funkcionera i postavlja pitanja o transparentnosti i legalnosti takvih transakcija. Mali je negirao posedovanje 24 stana i izjavio da ima samo jedan stan u Bugarskoj, gde provodi vreme sa porodicom.

Lični život

Siniša Mali, otac troje dece, svoj privatni život javnost je najčešće upoznala kroz kontekst njegovog burnog razvoda sa suprugom Marijom. Nakon razvoda u novembru 2015. godine usledili su brojni pravni i medijski sukobi između bivših supružnika. Marija je podnela krivičnu prijavu protiv Siniše zbog nasilja, dok je on nju optužio za ucenu. Ona ga je optužila da je pred decom i dadiljom bio nasilan prema njoj, što je dadilja potvrdila u korist Siniše. Usled ovih događaja, Marija je izgubila starateljstvo nad decom kao i posao​.

U medijskim izveštajima Marija je takođe izjavila da je Siniša prisilio da potpiše lažnu izjavu o prihodima za potrebe Agencije za borbu protiv korupcije, kako bi sakrio 95 hiljada evra čije poreklo nije mogao da objasni. Takođe, tvrdila je da je postavljena za direktora ofšor kompanija bez svog znanja o svrsi tih kompanija​​.

U martu 2017. godine, Siniša i Marija su izdali zajedničko saopštenje da će se zajedno brinuti o deci i da više neće javno govoriti o svom privatnom životu​.

Sportske aktivnosti

Pored svojih porodičnih izazova, Mali je poznat i kao aktivni sportista. Od 2017. godine učestvuje u polumaratonskim trkama u sklopu „Beogradskog maratona“. Takođe, trčao je i puni maraton na više međunarodnih lokacija uključujući Atinu, Berlin, London, Njujork, Boston, Čikago i Tokio. Poslednjom trkom u Tokiju stekao je priznanje “Six Star Medal”. Takođe, u septembru 2023. godine uspešno je završio Ironman trijatlon u Emilia-Romagna, Italija, ostvarivši značajan rezultat​​.

Nagrade i priznanja

Siniša Mali je tokom svoje karijere primio više značajnih nagrada i priznanja koja odražavaju njegov doprinos različitim sektorima. U 2014. godini, dobio je priznanje “Najevropljanin” za svoj rad na projektima razvoja i rekonstrukcije Beograda. 

Godine 2017, Evropski pokret u BiH odlikovao je Beograd kao “Najtolerantniji grad u regionu” za vreme Malog kao gradonačelnika. Beograd je takođe 2017. godine proglašen za najpopularniju destinaciju na Svetskom sajmu turizma u Šangaju.

Krajem oktobra 2019. godine, Mali je primio “Orden Velikomučenika Kragujevačkih prvog stepena” od Srpske pravoslavne crkve za svoj doprinos izgradnji verskih objekata, uključujući finansijsku podršku završetku hrama.

U martu 2023. godine, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) dodelila mu je nagradu “Reformator godine” za njegove inicijative usmerene na unapređenje poslovnog okruženja i smanjenje administrativnih i parafiskalnih opterećenja na privredu​. Ova priznanja odražavaju Malijev kontinuirani rad i doprinos u različitim aspektima društvenog i ekonomskog razvoja Srbije.

FAQ – najčešće postavljana pitanja

• Šta je Siniša Mali postigao kao gradonačelnik Beograda? Inicirao je projekte poput “Beograda na vodi” i rekonstrukcije Trga Slavija.
• Koje reforme je implementirao kao ministar finansija? Uveo je ekonomske reforme usmerene na smanjenje administrativnih barijera i poboljšanje poslovnog okruženja.
• Kako je Siniša Mali odgovorio na optužbe za plagijat? Negirao je optužbe za plagijat. Kasnije su sudski procesi poništili njegov doktorat, što je na kraju poništeno na sudu.
• Kako je reagovao na kontroverze oko imovine? Tvrdio je da su optužbe neosnovane i pozvao na pravne postupke ako postoji sumnja u nezakonitost.

Za kraj

Siniša Mali, kao značajna figura u savremenoj političkoj i ekonomskoj sceni Srbije, ostavlja dubok trag kroz svoje uloge u gradskoj i državnoj upravi. Njegov mandat kao gradonačelnika Beograda i ministra finansija obilježen je značajnim projektima i reformama koje su imale veliki uticaj na ekonomski i infrastrukturni razvoj. Kontroverze koje su pratile njegovu karijeru pokazuju složenost njegovog javnog i privatnog života. Bez obzira na izazove, njegova sposobnost da se uhvati u koštac sa složenim zadaćama ostaje evidentna.

Spoljne reference:

• Siniša Mali vikipedija